Марина Абрамовић на Бијеналу у Венецији и изложба за историју

Изложба под називом: Marina Abramović: Transforming Energy биће представљена у оквиру 61. Међународне изложбе уметности Венецијанског бијенала. Отварање је одржано 6. маја 2026. а изложба се затвара 19. октобра 2026.

Догађај се поклапа са 80. рођенданом уметнице и успоставља нови дијалог између њене пионирске перформанс уметности и ремек-дела ренесансе која су обликовала културни идентитет Венеције.

Поставка без преседана у Галеријама Академије

Kустос изложбе је Шаи Баител, уметнички директор Музеја модерне уметности (МАМ) из Шангаја, који је у блиској сарадњи са уметницом. Изложба се одвија како у просторијама сталне поставке, тако и у просторима за привремене изложбе.

То је први пут у историји институције да се савремени уметнички пројекат овако директно интегрише у сталну музејску колекцију.

Циљ је успостављање директног дијалога између прошлости и садашњости, претварајући музеј у простор искуства и учешћа.

Тело као инструмент енергије и трансформације

У средишту пројекта Transforming Energy налази се однос тела, духа и материје. Посетиоци ће моћи да буду у контакту са Transitory Objects, скулптуралним инсталацијама од камена са уграђеним кристалима тако што ће лежати, седети или стајати на њима.

Према речима Марине Абрамовић, ове структуре активирају „пренос енергије" који претвара присуство публике у део уметничког дела.

Поред ових интерактивних радова биће приказана и кључна дела као што су Imponderabilia (1977), Rhythm 0 (1974), Light/Dark (1977), Balkan Baroque (1997) и Carrying the Skeleton (2008), заједно са пројекцијама историјских перформанса и новим радовима насталим за ову прилику.

Дијалог са Тицијаном и венецијанском ренесансом

Један од централних тренутака изложбе биће сусрет дела Pietà (with Ulay) из 1983. са Пиета Тицијана (око 1575–1576), његовим последњим делом довршеним од стране Палме Млађег.

Ово историјско повезивање, поводом 450 година од настанка Тицијанове Пиета, реинтерпретира ренесансне теме бола, трансценденције и искупљења кроз савремени поглед, наглашавајући тело као универзално место патње и духовног уздизања.

Венеција као простор трансформације

Венеција, град који је вековима био раскршће култура и трговине, постаје кључни елемент изложбе.

Употреба материјала попут кварца, аметиста и других природних елемената код Абрамовић повезује се са венецијанском традицијом мозаика и ренесансном тежњом ка трансформацији материје и духа.

Публика је позвана на активно искуство посматрања, присуство, учешће и унутрашњу промену.

Уметница се присетила свог првог сусрета са Бијеналом у 14. години.

„Имала сам 14 година када ме је мајка први пут одвела на Венецијански бијенале. Путовали смо возом из Београда, и када сам изашла из станице и угледала Венецију, почела сам да плачем. Била је невероватно лепа. Од тада је повратак у Венецију постао традиција, а након што сам добила Златног лава 1997. године, овај град је заузео посебно место у мом животу.

Сада, док се спремам да прославим 80. рођендан, враћам се са још дубљим разлогом, да постанем прва жена уметница која излаже у Галеријама Академије, рекла је Абрамовићева.

Спој традиције и савремености

Директор Галерија Академије, Ђулио Манијери Елија, истакао је да институција наставља традицију отварања савременој уметности кроз дијалог са историјским наслеђем.

Министар културе Алесандро Ђули нагласио је значај изложбе као међународног догађаја који се реализује у Венецији и Риму, док је кустос Шаи Баител оценио пројекат као „тренутак трансформације улога музеја у савременом свету".

Изложба се реализује се у сарадњи са Марина Абрамовић Институтом и Музејом модерне уметности у Шангају, потврђујући њен глобални карактер и везу између различитих културних простора.