Колекције Удружења Адлигат сваког дана све богатије

Девет генерација породице Лазић је у свету културе. Лазићев чукундеда је 1882. године отворио читалиште у малом месту код Зрењанина и он је од детињства маштао да то читалиште обнови. Удружење „Адлигат“ је настало из те породичне традиције.

Музеј књиге је данас спој музеја, библиотеке и архиве у којима су смештене библиотеке, архивска грађа, драгоцености значајних писаца, интелектуалаца и уметника.

„Ради се о 112 легата где су мање или више комплетнe архиве и библиотеке нама поверене, а више од четири стотине изузетних људи је нама поклонило делове својих збирки, библиотека и архива које су сакупљане и више деценија“, наглашава Виктор Лазић, гост Јутарњег програма.

Када је оснивано Удружење „Адлигат“ први циљ је био да оно што је сакупила породица Лазић очува за будуће генерације. Али онда су пријатељи и важни људи понудили да се старају и о њиховој заоставштини.

Тако да данас, осим што имају огромну одговорност, подједнако су и задовољни што чувају 112 легата, међу којима су и легати целих породица, попут породице Бешевић, Тартаља, Жигон, породице правника Драгољуба Јовановића, затим Павла Вујсића, Миодрага Павловића, Љубивоја Ршумовића, професора Дарка Танасковића, проф. Дарка Терзића, и многих других.

„Заиста је списак изузетан, кога год да поменете, и велика је одговорност, велико је задовољство. Хиљаду квадрата породичне куће Лазића смо уступили за представљање свих тих легата, а имамо и хиљаду квадрата магацина. Дакле, један огроман систем је настао у последњих петнаестак година, колико постоји 'Адлигат'“, наглашава Лазић.

За „Адлигат“ се зна и у Индонезији, Америци, Јапану. Управо се у сарадњи са институцијама Узбекистана формира посебна збирка. Потписани су протоколи са три музеја, пре свега са државним музејом у Бухари, једном од најлеших градова на Путу свиле.

Нови легати

Дом легата Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ богатији за дела сликара, историчара уметности и путописца Милутина Дедића. Дародавци су Дедићеви синови, а оно што је за Лазића посебна вредност су његови дневници у којима се могу видети четири хиљаде портрета, три хиљаде других цртежа на преко 10.000 страница дневничких бележака.

„Милутин Дедић је познат као један од највећих наших боема и оно што је мени било мало изненађујуће, да је такав боем заправо био радохолик. Он је сваки минут, који је чак проводио и у кафани, нешто сликао или писао“, напомиње Лазић.

У години када се обележава 65 година дипломатских односа Србија и Марока, Музеј је добио велики поклон из ове државе – традиционалне мароканске жичане музичке инструменте, затим за шешир славног мароканског писца, добитника Гонкурове награде и носиоца Ордена Легије части, Тахар бен Желуна, са потписаним књигама и 84 публикације мароканских писаца из области историје, културе, религије, социологије.

„Управо припремамо за отварање збирку Марока која ће као и збирке о другим земљама, ће бити једна од најзначајнијих таквих збирки у целом региону. У плану је повезивање наше институције са мароканским институцијама, долазак њихових писаца и развој врло плодоносне сарадње“, најављује Виктор Лазић.