Пронађен рукопис Илије Гарашанина стар век и по – документ ће бити инспирација за историчаре

Писмо Илије Гарашанина из 1871. године, један је од најстаријих и највреднијих докумената који је недавно пронађен. Налази се у легату породице Гарашанин.

„Што се тиче Илије Гарашанина, ово су углавном признанице, његове белешке и неколико писама са његовим додатним белешкама како да се исправе. Очигледно да су му нека од његових писама писали писари“, каже Виктор Лазић из Музеја књиге и путовања.

Додаје да „апсолутно постоји један контингент докумената који се односи на Илију Гарашанина“.

„Претпостављамо да су то најстарији документи између 1830. и 1850. године. Највећи део документације је, међутим, крај 19. и почетак 20. века“, објашњава Лазић.

Прави подвиг је био, кажу у Музеју књиге и путовања, пронаћи и прикупити око 1.000 старих докумената која се односе искључиво на једну породицу.

„Пре свега је реч о архивској грађи: јако много писама. Ту су писма Миленка Веснића, Милутина Гарашанина Стојану Новаковићу, председнику Академије: веома значајна преписка. Више од 30 писама Милутина Гарашанина, велики број фотографија, чак и велики број непознатих фотографија са сахране Милутина Гарашанина“, истиче Лазић.

Као занимљивост, Лазић издваја да су у архиви пронашли примерак косе српског председника владе.

Ова збирка настајала је више од седам година. Материјали су стизали са разних страна. Уз писма и фотографије, о породици Гарашанин данас сведоче и дневници, својеврсни стари пасоши, белешке, тестаменти.

„Постоји свега неколико оригиналних рукописа Илије Гарашанина. Највећи део збирке је о Милутину Гарашанину, који је, иначе, био и председник српске владе. Постоји и архива његовог сина Владимира Гарашанина, који је учествовао у Првом светску рату: његови ратни дневници који још нису проучени“, истиче Лазић.

„Велики људи су пали у заборав“ 

Тек ће се проучавати утицај фамилије Гарашанин на политички, друштвени и културни живот Србије. У овом музеју указују да та породица, ипак, није једина помало заборављена истакнута српска породица.

„Многе наше породице су заборављене и велики људи су пали у заборав. У нашем фонду су легати и других значајних породица: Бешевић, Димитријевић, Леко, Тартаља, Жигон. Тe породице су градиле ову земљу, део су нашег идентитета и о њима знамо веома мало", наводи Виктор Лазић из Музеја књиге и путовања.

Верује да ће пронађени документи бити права инспирација за историчаре и да ће се о породици Гарашанин, једној од најзначајнијих у модерној српској историји, тек радити стручне студије, изложбе, монографије.