Петар Иљич Чајковски - 180 година од рођења славног композитора

Школовао се у Петрограду након чега је ступио у службу Министарства правде узгредно се бавећи музиком. У двадесет и другој години, одлучивши да се потпуно посвети музици, уписује тек основани петроградски конзерваторијум и напушта државну службу. 

Завршио је музичке студије 1865. године, као један од првих студената те институције. Наредне године одлази у Москву где је деловао као педагог и музички критичар и писац. Након душевне кризе коју је претрпео, напушта педагошки посао и у потпуности се посвећује композиторском и дирегентском раду. До краја живота живео је у потпуној слободи посвећеној стварању и путовањима. Услед болести, умире у 53. години живота на врхунцу стваралачке моћи.

Његовим опусом доминирају дела изразите индивидуалности и интересовање за човеков унутрашњи свет. Креативна заоставштина Чајковског обухвата дела различитих жанрова - опере (Евгеније Оњегин, Пикова дама и друге), балете (Лабудово језеро, Успавана лепотица, Крцко Орашчић), концерте, симфонијске радове (шест симфонија, затим Ромео и Јулија, Бура, Хамлет и друга), клавирске (Годишња доба, Албум за младеж) и камерне композиције и соло песме.

Тешко је из овог разноврсног опуса одабрати најлепше, најзначајније или највредније дело. Ипак, доприносом жанру, значајем за његов даљи развој и лепотом саме музике издвајају се по једно дело из симфонијског и музичко сценског опуса, оба настала у последњим годинама композиторовог живота.

Дело у које је потпуно унео своје биће и сам га описао као најискреније јесте његова шеста Патетична симфонија. Кроз четири става откривамо аутопортрет композитора, његову животну борбу, потрагу за миром и бол кроз коју пролази у потрази за срећом.

Cтваралачки лик и постепеност сазревања Чајковског најбоље описују шест симфонија насталих у периоду од 1866. до 1893. године. Овом жанру дао је велики значај и њиме се бавио континуирано, стога у историји руског симфонијског стваралаштва Чајковском припада важно место.

У њима се огледа чист лиризам, уметников доживљај стварности кроз наглашене драмске сукобе и динамичке контрасте, али и програмност као једна од важних елемената његових оркестарских композиција.

Шеста симфонија је значајна јер представља врхунац његовог симфонијског мајсторства, почевши од третмана оркестра, преко третмана циклуса и повезивања материјала до интензивне драматичности коју остварује.

Други важан део Чајковсковог стваралаштва, али и уопште руске музике тог периода, јесу музичко сценска дела, његове опере и балети. Врхунац оперског стваралаштва достигао је у операма Евгеније Оњегин и Пикова дама, док се значајем у развоју балетске уметности издваја његов последњи балет Крцко Орашчић из 1892. године.

Ритмички богате мелодије овог балета могле би се окарактерисати као љупке и допадљиве, док балет у целини указује на композиторов истанчан укус и осећај за инструментацију.

Заснован на адаптацији дечије бајке Е. Т. А. Хофмана, овај балет у два чина, уводи нас у дечији свет. Божићна атмосфера, деца, јелка, пахуље, играчке и свет маште имају моћ да на различите начине обузму гледаоца.

Крцко Орашчић је балет који треба погледати више пута у различитом старосном добу а потом одабрати сопствени начин посматрања - као дечији свет пун радости и игре или као бајку која носи дубље значење.