Седам смрти Марине Абрамовић и Марије Калас

Њујорк тајмс у опширној репортажи подсећа да је у каријери која траје деценијама, 73-годишња српска уметница у својим перформансима прешла више од 1.000 миља дуж Великог кинеског зида, лежала усред петокраке коју је претходно натопила бензином и запалила, у Музеју модерне уметности у Њујорку месецима седела у атријуму, непрекидно, по шест дана у недељи.

Оно што, међутим, није успела је да недавно реализује премијеру нове опере, због пандемије.

Представу је, пише у овом тексту, Абрамовићева радила у Минхену, у Баварској државној опери. Замислила је као музичко-позоришно дело о трагичним митовима славне Гркиње,  рођене у Америци.

Марина Абрамовић повезује седам арија 

Комбинујући елементе видеа и перформанса, Марина у овом остварењу повезује седам познатих арија које је маестрално изводила Каласова са новом музиком српског композитора Марка Никодијевића.

Ако је представа пресек највећих хитова Марије Калас, у њој се налазе и неки од хитова госпође Абрамовић. Сваку од арија прати кратак филм у којем се oна појављује са холивудским глумцем Виљемом Дафоом.

Ту су сви карактеристични симболи који се понављају у раду Марине Абрамовић - ножеви, змије, ватра, облаци - а како се ближи крај ове опере, идентитети двеју жена постају толико повезани, да је тешко знати о којој се диви заиста ради.

Опсесија Маријом Калас

Марина објашњава да је њена опсесије Каласовом почела када је имала 14 година; тада је први пут чула диву како пева, на радију, у кухињи своје баке у тадашњој Југославији.

"Била сам очарана, добила сам гнојне приштиће и жмарке у телу од узбуђења", каже у овој репортажи и додаје:

"Касније сам знала све о њој. Прочитала сам осам Маријиних биографија и видела колико је у свему томе било много сличности са мном. Обе смо Стрелци у хороскопу, обе смо имале лоше мајке. А онда, тај невероватан интензитет у емоцијама, да можемо обе бити истовремено и крхке и веома јаке."

За представу "7 смрти Марије Калас", Марина Абрамовић је бирала њене арије, почевши од Аdio del passato из "Травиjате" да би достигла врхунац са Casta Diva из "Норме".

Како би одразила сва емоционална стања сарађивала је са музичким видео-режисером Набилом Елдеркином. Он је урадио кратке филмове који се емитују на сцени док певачи музику изводе живо.

Филмове ја снимила прошлог новембра у Лос Анђелесу са господином Дефоом.

Дефо глуми љубавника Марине Абрамовић 

У једном интервјуу, Дeфо је рекао да је Марину Абрамовић упознао почетком 2000-их, док је глумио у њујоршком експерименталном позоришту Vooster Group. Она је живела у згради у којој је било позориште и долазила је да гледа представе.

Њих двоје су постали пријатељи и касније сарађивали у представи Живот и смрт Марине Абрамовић, делу авангардног режисера Роберта Вилсона.

У шест видео-снимака за "7 смрти Марије Калас" Дефо глуми њеног љубавника и убицу; у сваком Марина умире. У једном снимкy Дефо наступа са питоном који дави госпођу Абрамовић, док Каласова пева Дездемонину арију Аве Мариа из Вердијевог "Отела".

У другом видеу је убија уз Хабанеру из оперe Кармен која такође бива убијена на сцени. Жене су умирле у опери од њеног настанка.

Представа "7 смрти Марије Калас" тражи од публике да размисли о свеприсутности умируће диве.

Марина Абрамовић, међутим, каже да не жели да то буде критика мизогиније у опери. "Ја нисам феминисткиња", додаје - женска смрт на сцени је једноставно "драматичнија" и "лепша" од мушке".

Буран живот Марије Калас

И у животу Марије Калас, чија је страствена уметност помогла да се оживи репертоар белканта раног 19. века, није недостајало драме. Имала је бурне односе са мајком, импресариом, публиком и штампом. Због тога је нагло смршала и постепено губила свој изузетно осетљив глас.

Затим је била у вези са Аристотелом Онасисом. Њих двоје су се упознали у време када је Каласова у браку са италијанским бизнисменом Ђованнијем Батистом Менегинијем. Започели су везу која се претворила у љубавни троугао који се завршио новим троуглом и Оназисовим браком са Жаклином Кенеди.

Након што је Оназис умро 1975. године Марија Калас је остала затворена у свом париском стану, где је умрла од срчаног удара 1977. Имала је само 53 године.

"Она више није желела да живи", каже Марина Абрамовић "Умрла је од љубави", додаје, " и сама сам умало умрла због љубави, тако да разумем шта то значи."

Објаснила је да је пре десетак година, када је њен супруг из Италије, уметник Паоло Каневари, напустио, била огорчена. "Престала сам да једем", рекла је. "Престала сам да пијем. Нисам више желела да живим. Била сам дуго у јако лошем стању".

"Рад ме је спасао. Марија Калас се одрекла свог посла. То је велика разлика између ње и мене. Ја се нисам могала одрећи рада."

"Много пута сам могла бити мртва" 

Баварска опера у Минхену, где је у априлу требало да буде премијера је државна. Када је избила пандемија пробе су стале.

Марина се није бојала да ће се разболети од вируса: "Нисам о томе размишљала. Толико опасних ствари сам у животу радилa у перформансима да сам много пута могла бити мртва. Када радим посао који волим, мени се ништа не може догодити".

"Кадa све ово прође, једно је сигурно: ова представа ће имати своју премијеру и бројна гостовања која су најављена у великим оперским кућама у Атини, Берлину, Паризу и другим великим оперским центрима.

Приредила Оливера Милошевић