Посланица Исидоре Станишић у част игре

Поводом светског дана игре у свим земљама света уметници који су дали допринос овој уметности пишу посланицу у част игре. У Србији је ове године посланицу писала играч, кореограф и балетски педагог, Исидора Станишић.

Мноштво покрета добија свој одјек управо кад нагло престане, а тада је време за опсервацију, промишљање и осећање свега онога што смо тим кретањем произвели.

Шта примећујемо? Напољу, живот се наставља и без нас. Чак као да је остатак света мало одахнуо. Дакле, нисмо баш нека ВИП бића. Шта осећамо? Недостатак? Шта нам то недостаје? Други? И да ли нам помисао на другог буди топлину, или језу?

Мере изолације су неопходне јер спасавају животе али, морамо водити рачуна да оне не постану трајне. Не смемо се под маском безбедности навићи на недостатак физичке блискости, јер он води недостатку блискости сваке врсте. Усамљен, изолован и атомизован човек данас, није исти као онај сутра. Разлика је у томе, што се сутрашњи неће ни питати о томе где му је други. Емпатија ће коначно бити искорењена, а са њом и уметност.

Човек без емпатије нема способност уживљавања у уметничко дело, оно за њега нема никакву вредност, као што ни други нема вредност до оне, која се тумачи цифрама. Изгубљени други је изгубљено сопство, јер без рефлексије другог не могу се развијати као личност. И сам осећај безбедности, подразумева другог.

Успостављање режима живота подређеног страху од смрти, када је она већ неприметно наступила, тога се плашим. Плашим се хорор филма под називом 'Додир'. Плашим се 'беспотребности' осмеха под маском. Плашим се соло извођења групе. Плес је ритуалан, друштвен или уметнички, али увек је у размени са другим.

Поштујмо мере безбедности и физичку дистанцу за време пандемије, истовремено ишчекујући дан када ћемо поново грлити се, љубити и плесати 'ensemble'.

Живели, али уживо!

Исидора Станишић рођена је 1975. у Београду. Завршила је Балетску школу „Лујо Давичо“ у Београду као ђак генерације. Током школовања била је ангажована у представама класичног балетског репертоара у Народном позоришту. По завршетку школовања опредељује се за савремени плесни израз за који се усавршава у иностранству као стипендиста Националног кореографског центра у Монпељеу, Vabdance стипендиста у Бечу и стипендиста Гете Института за Глобал Данс у Дизелдорфу. Знање из области савремене игре наставља да обогаћује похађајући бројне радионице у земљи и иностранству. Данас се савременом игром бави као играч, кореограф и педагог. Један је од оснивача Станице – сервисa за савремени плес. Члан je удружења балетских уметника Србије.

Као играч, награђена је на интернационалном такмичењу савременог плеса у Тревизу. Као кореограф награђена је на Фестивалу кореографских минијатура у Београду. Добитник је Парлићеве награде за извођачки и кореографски допринос.

Приредила: Оливера Милошевић