Перо Зубац: „Мостар и ја“ је тестаментарна песма, али не мора да значи да је последња

У Мостару сам волео неку Светлану једне јесени.

Јао кад бих знао, с ким сада спава, не био је глава, не био је глава.

Јао кад бих знао, ко је сада љуби, не би му зуби, не би му зуби.

Јао кад бих знао, ко то у мени бере кајсије, још недозреле.

Шездесет година откад је објављена чувена поема Мостарске кише, уз коју смо сви одрастали, Перо Зубац је написао, може се рећи, своју тестаментарну песму, Мостар и ја, којом је заокружио циклус о овом чувеном граду и љубави према њему.

„Ово је тестаментарна песма. Не мора да значи да је последња, али дошла ми је једне ноћи. Тако одједном, пред поноћ, као да ми је неко сипао речи. Мостар и ја. Шта је мени Мостар, а шта сам ја Мостару, зна свака латица у бехару. у Бехару“, каже песник

Мостарске кише посвећене су једној Светлани. Међутим, то није једна жена, већ четири девојке које сте Ви у младости волели и које су вам биле негде значајне.

„Знате, ја сам до те године имао те четири тзв. гимназијалне љубави. Љубави! Дабоме, све платонске, у врх главе с неким пољупцем, држањем за руку, бископске представе, шетње и тако. Четири. И почне сећање на једну девојку, Мостарку, па онда другу која је долазила код своје сестре у Невесиње, Београђанку, па онда на гимназијалну моју љубав, па онда на Милошеву мајку, студентесу, што би Милош Црњански рекао. И направим све то. Не постоји Светлана“, открива Зубац.

Ваша поема преведена је широм света, али занимљиво је да је само у Москви објављена у чак 19.750.000 примерака.

„Тачно, тачно. Има 20 превода, мислим. Остало је два пољска превода, два мађарска превода, шпански, немачки, француски, енглески, румунски, албански, шведски, италијански… Не знам, можда сам неки заборавио.“

Нова песма, Мостар и ја, у специјалном издању Мостарских киша као избор Пере Зупца, одабрана сећања, изашле су у едицији Ex corde „Графопринта“ која је углавном посвећена поезији.

„Едиција је почела првом књигом посмртно објављеном Добрице Ерића, Србија између четири јабуке. Затим је то кренуло својим током и заједнички пријатељ, наш Марио Бралић, упознао ме са Пером, нашим дивним Пером Зупцем, који је за мене увек био нешто посебно, и имао сам част и срећу да урадим књигу са његовим сабраним песмама“, наводи уредник едиције, Томислав Караџић.

На текстове песама Пере Зупца настале су бројне композиције. Аутор многих од њих је његов син Милош и сам књижевник, али и композитор-кантаутор. Заједно са пријатељима често одржавају јединствене поетско-музичке вечери.

„Ми наше наступе зовемо 'Жива реч'. И уистину је тако. Људи када дођу да нас чују могу да послушају једног правог барда песничког, његове успомене, његове стихове, сећања на његове пријатеље. Нешто јако, јако вредно што нигде није записано. И могу да чују и нас како певамо поезију“, истиче Милош Зубац.