Миланска скала изложбом обележава век од смрти Ђакома Пучинија

Више од једног века дела Ђакома Пучинија спадају међу најизвођенија на свету. Његова дела обележавају златно доба италијанске опере и њену визуелну презентацију на до тада невиђен начин.

Његова најпознатија дела попут Тоске, Боема, Мадам Бутерфлај и Турандот извођена су у позориштима широм света и сврставају се у најбоље опере свих времена, а све то у време огромних технолошких иновација: појаве и ширења грамофонских плоча и филма што је довело до револуције у друштву и музичкој култури почетком 20. века, радикално доводећи у питање традиционални пословни модел музичких позоришта.

Изложба под именом „Пучинијева опера сусреће нове медије“ у славној Миланској скали, и у сарадњи са Историјским архивом у Милану и Центром „Рикорди“, посетиоцима нуди једну другачију визију међународне Пучинијеве каријере и свих утицаја који су на почетку XX века имали нови медији и технолошке иновације на музику тог времена. Био је то епохални прелаз, права револуција у музици која је до тада могла да се слуша само уживо. Изложба говори и о изузетном утицају који су нови медији тог времена имали на индустрију забаве, културу и друштво.

„Из периода Belle Époque у коме су постојале кочије које су вукли коњи, прешло се на један потпуно другачији стил живота и одједном су неке ствари, попут биоскопа или грамофона, напросто експлодирале. Тржиште је почело да се интересује за оперу. На то су утицала два фактора: биоскоп је био фасциниран опером и начином на који се она представљала на бини. А онда и грамофон који је омогућио да музику можемо да слушамо код куће и то колико год пута желимо“, наглашава Габријеле Дото, кустос изложбе.

„Ова изложба нам доноси нову перспективу, јер не говори само о животу Ђакома Пучинија већ и о контексту у коме је живео и тадашњој индустрији медија. Нове технологије су имале утицај на музичаре, композиторе. То је сачувано у Историјском архиву у Милану јер ми имамо најкомплетнију колекцију Пучинијевих радова. Снимање плоча и биоскопи су били потенцијална комерцијална претња традиционалним моделима пословања издавача попут 'Рикордија' чији су приходи од права углавном стизали од живих наступа. Начин на који су музички издавачи реаговали на иновације у тим раним годинама XX века био је кључни фактор у њиховом комерцијалном успеху“, објашњава Пјерлуиђи Леда, директор 'Рикорди' архиве.

На изложби је могуће видети оригинална документа из Пучинијевог доба, писма, сведочанства о ауторским правима и њиховој заштити у то време, необјављене композиције као и идеје за финални дует Турандота који су били код Пучинија непосредно пред његову смрт. Преминуо је са само 65 година у Бриселу у који је отишао у нади да ће пронаћи лек за рак грла од кога је боловао.

Посетиоци ће бити упознати и са новим, модерним и ефикасним маркетиншким стратегијама које је развила „Каса Рикорди“ како би пласирала свој оперски репертоар као и брендирање најуспешнијег композитора ове издавачке куће, као и њено пословање на глобалном нивоу.

Уколико дођете у посету Милану изложбу можете видети у Миланској скали до 10. јануара.