Дарио Фо на страни Лукреције Борџије

Историографија је Лукрецију Борџију оптужила за грехе попут инцеста, а за књижевност је она била тровачица и оличење зла. Дарио Фо је одлучио да буде на њеној страни и да говори у њено име.

Лукрецију осветљава као жену, која покушава да изнађе своје место, у једном, и са политичке и са културне тачке гледишта, бурном времену с почетка 16. века. Пред читаоцима је лице саосећајне, способне и образоване жене.

Професорка Филолошког факултета у Београду Снежана Милинковић каже да је у роману реч о владарки која заправо управља културним животом, која је осетљива, наравно на поезију, на  позориште, на сликарство.

"Поседује очигледно неке таленте и осетљива је наравно на интелигенцију људи који се налазе на њеном двору и које она окупља .Управо такву једну Лукрецију жели да представи Дарио Фо, жену која је јака и која ту своју јачину заправо жели и да оспори", каже Миленковићева.

И Лукреција, и доба које она оличава кореспондира са нашим временом јер се оно по суморности и скандалима не разликује много од времена Борџија. Фо је, то успео да истакне на један необичан и модеран начин, кажу тумачи овог његовог дела које је, од свега помало, и биографија и историјска монографија, и комедија del' arte, при том и роман поткрепљен ауторовим илустрацијама.

"Као што је Академија Стокхолма рекла, он је потпуно отелотворење позоришта, дакле, он је све. То се препознаје у структури романа. Врло често роман изгледа као низ дидаскалија заправо некаквог драмског текста који би требало да и нама публици олакша праћење читаве приче а и да нам непосредно каже какав је став аутора", каже Миленковићева.

Дарио Фо је објавио роман 2014. те, годину дана после смрти његове животне и професионалне сапутнице. Њено име је Франка Раме. Том књигом желео је на неки начин да ода пошту и искаже своје дивљење тој једнако снажној самосвојној жени која је попут Лукреције Борџије изазивала опречне реакције својих савременика.