Пластика може пореметити сан на исти начин као и кофеин

Најновија истраживања показују да хемијске супстанце из пластичних предмета које користимо код куће, у башти и на послу померају наш унутрашњи сат и до 17 минута.

Студија је проучавала хемијске супстанце узете из медицинске цевчице за храњење од поливинил хлорида и полиуретанских врећица за течност, попут оних које користе тркачи на дуге стазе.

Поливинил хлорид (PVC) и полиуретани се користе у безмало свему – од дечијих играчака и амбалаже за храну па до намештаја.

Анализе су први пут показале како материје из пластичних предмета вероватно изазивају хаос у протоку сигнала на ћелијском нивоу, који регулишу унутрашњи сат тела, померајући га и до 17 минута.

Унутрашњи сат је „невероватно важан за физиологију и опште здравље“, иако је потребно више истраживања да би се знале прецизне последице излагања хемијским супстанцама из пластике, рекао је Мартин Вагнер, коаутор студије и истраживач специјализован за област хемијских супстанци из пластике, запослен на Норвешком институту за науку и технологију.

„Ова студија пружа још један доказ да пластика садржи једињења која изазивају широк спектар токсичних ефеката. Неопходне су крупне промене у дизајну и производњи пластике би се осигурала њихова безбедност“, навели су аутори у студији објављеној у научном часопису Environmental International.

Циркадијални ритам је часовник који на молекуларном нивоу регулише будност и умор у односу на дневну светлост и мрак. Промена ритма доводи се у везу са повећањем ризика од гојазности, деменције и кардиоваскуларних болести, између осталог.

Ћелијска контрола унутрашњег часовника на удару једињења из пластике?

Испитивање токсичности једињења из пластике најчешће се фокусира на то како хемијске супстанце попут фталата и бисфенола утичу на ендокрини систем и хормоне, при чему могу проћи године пре манифестације последица.

Нови рад је тражио утицај кроз друге биолошке параметре: ћелије. Проверавају се штетни ефекти на аденозински рецептор, који је кључна компонента у ћелијској контроли унутрашњег часовника који учествује у преношењу сигнала који регулишу циркадијални ритам.

Биолошки процес утицаја једињења из пластике на тело сличан је ефектима кофеина на циркадијални ритам и аденозински рецептор. Кофеин деактивира аденозински рецептор, повећавајући тако циркадијални ритам и одржавајући нас буднима. Једињења из пластике активирају рецептор аденозина, али такође имају сличан ефекат у одржавању будности.

„Рецептор се налази у мозгу и шаље сигнале телу који говоре 'Сунце излази – хајде да започнемо дан‘“, објашњава Вагнер.

Међутим, када једињења из пластике активирају рецептор аденозина, он можда неће пренети поруку, одлажући природне физиолошке процесе у телу.

Иако хемијске супстанце из пластике нису тако моћне као кофеин, њихов утицај на ћелијске процесе дешава се много брже од утицаја пластике на хормоне, упозорио је Вагнер.

„Шта то значи за тело није потпуно јасно, али вероватно није добро за нас. Не знамо значај свега тога и могли бисте рећи: 'То је само 15 минута тако да то и није тако страшно', али то је веома строго контролисан часовник да је тај помак знатан“, нагласио је Вагнер.

Студија је спроведена In vitro, што значи на људским ћелијама у лабораторији, а Вагнер је навео да је следећи корак да се погледа како једињења из пластике утичу на рибе зебрице (Danio rerio), чији су неки физиолошки процеси у мозгу слични оним код људи.

Истраживања која ће уследити такође ће бити усмерена на утврђивање које хемијске супстанце у пластици и PVC материјалима утичу на циклус спавања и буђења.

PVC може да садржи било које од 8.000 једињења, од којих нека нису намерно додата већ су нуспроизводи производног процеса, што материјал чини невероватно сложеним и тешким за управљање.

Налази сваке нове студије биће коришћени за притисак на законодавце да донесу прописе и да покушају да убеде надлежне у индустрији да уклони одређења хемијска једињења из пластике, поручио је Вагнер.