Читај ми!

„Океан нам враћа смеће“: Археопластика – јединствени музеј пластичног отпада

Захваљујући боци креме за сунчање, из шездесетих година, „Амбре солер" пронађене на плажи, Енцо Сума је одлучио да направи онлајн музеј који је назвао Археопластикa.

„Океан нам враћа смеће“: Археопластика – јединствени музеј пластичног отпада „Океан нам враћа смеће“: Археопластика – јединствени музеј пластичног отпада

Енцо Сума, водич природњак, увек је скупљао смеће током својих шетњи дуж плаже Каровињо, обале коју запљускује бистра плава вода близу његове куће у Саленту, области Пуље у пети италијанске чизме.

Током једне шетње, четрдесетчетворогодишњи Сума је угледао испрану боцу креме за сунчање „Амбре солер“. Хтео је да је баци када је приметио нешто необично: цена одштампана на боци била је у лирама, што значи да је морала бити произведена пре него што је евро заменио лиру у Италији.

У ствари, након што је дубље истражио, био је запањен када је открио да боца датира из касних шездесетих.

Јасан доказ дуговечности пластике и њене постојаности у животној средини, винтиџ лосион за сунчање постао је катализатор за Сумина да направи Археопластику, онлајн музеја који обухвата више од 500 пластичних реликвија испраних на плажама широм Италије.

„Док раније нисам обраћао превише пажње на оно што сам сакупљао, од тог тренутка сам почео да све посматрам веома, веома пажљиво“, наводи Сума, који је студирао науку о животној средини на универзитету Ка' Фоскари у Венецији пре него што се вратио у Пуљу.

„Једно је научити да пластика траје вековима и да се никада не разграђује, а друго је видети је својим очима“, додаје природњак.

Око 11 милиона тона пластичног отпада заврши у светским океанима сваке године путем река или након што га људи баце дуж обала или избаце у море са рибарских бродова.

Нови стручни преглед објављен прошле недеље упозорио је да пластика представља „озбиљну, растућу и недовољно препознату опасност“ по људско и планетарно здравље.

У прегледу је закључено да се свет налази у „пластичној кризи“, а покретач је огромно убрзање производње пластике од педесетих. Хронологија реликвија које су Сума и његови волонтери сакупили широм Италије то показује.

Један од најстаријих налаза – чеп за флашу из 1958. године са заштитним знаком моплен, који је пронађен на плажи у региону Емилија-Ромања, у северној Италији – указује на почетак ере производње пластике. Моплен је био комерцијални назив за изотактички полипропилен, пластични материјал који је развила компанија „Монтекатини“.

Остала открића укључују ружичасту полиетиленску боцу за талк у праху која је направљена у Немачкој крајем педесетих; плаву кутију креме за руке из шездесетих са још увек јасно видљивим називом бренда "Gli Sette"; и боцу у облику кловна некада напуњену медом која се производила и продавала само у Грчкој, такође шездесетих, али која се појавила на плажи у области Лече у Апулији.

Налази производа направљених у наредним деценијама укључују прашак за чишћење купатила "Spic & Span" из седамдесетих, кутију Несквик из осамдесетих и фудбалску лопту са логом Италија '90 са Светског првенства у фудбалу.

Најновије откриће, које тек треба да буде званично додато у инвентар Archeoplastica, је винил плоча од 45 о/мин коју је на плажи покупио седмогодишњи дечак који је био у Апулији на одмору са породицом.

Након што је Сумин нећак чудесно успео да савије плочу у прави облик, пуштана је на старом грамофону и испоставило се да је то Џими Фонтанина Il Mondo, песма објављена 1965. године.

недеља, 10. август 2025.
32° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом