Бактерије из уста могу да узрокују срчани удар

У анализи артеријских плакова узетих од више од 200 пацијената са коронарном болешћу артерија, тим научника са Универзитета у Тампереу у Финској открио је изненађујуће висок проценат оралних бактерија.

„Улога бактерија у коронарној болести артерија одавно се сумњала, али директни и уверљиви докази су недостајали. Наше истраживање је показало присуство генетског материјала – ДНК – више оралних бактерија унутар атеросклеротичних плакова“, објашњава лекар из Тампереа, Пека Кархунен.

Последњих деценија све већи број доказа указује на везу између здравља усне дупље и кардиоваскуларног здравља. Два аспекта често иду руку под руку, што је навело Кархунена и његове колеге да траже биомаркере који би могли да објасне ову везу.

Фокус њихове студије, објављене у Journal of the American Heart Association, био је један од главних узрока срчаног удара – атеросклероза. То је нагомилавање плака у коронарним артеријама, који се састоје од масти, холестерола, калцијума и других супстанци на зидовима артерија.

Она сужава артерије, ограничава проток крви, а понекад доводи и до пуцања судова. То може спречити снабдевање срца кисеоником и изазвати срчани застој.

Истраживачи су узели узорке коронарних плакова од 121 пацијента који су изненада преминули, као и од 96 пацијената који су имали операцију уклањања плака из крвних судова.

Ови узорци су анализирани техником квантитативне ланчане реакције полимеразе, која се користи за идентификацију микроорганизама. Такође су користили имунохистохемију, која открива одређене токсине помоћу антитела, као и транскриптомику, која мери нивое експресије гена.

Тестови су открили биофилмове више типова оралних бактерија, а најчешће су припадале групи viridans streptococci. Орални стрептококи пронађени су у 42,1 одсто коронарних плакова пацијената који су изненада преминули и у 42,9 одсто пацијената који су били подвргнути операцији.

Присуство ових бактерија било је снажно повезано са тешком атеросклерозом, смрћу од срчаних болести и смрћу од срчаног удара, нарочито када је у питању био пукнути плак.

Бактеријски биофилмови углавном су се налазили у самом језгру плака, недоступни имуном систему организма. Ако би пацијент доживео неки додатни стрес или инфекцију, биофилм би могао да се упали, изазивајући пуцање плака и самим тим срчани удар.

Истраживачи сматрају да друге бактеријске инфекције, респираторни вируси, лоша исхрана или хормон стреса норадреналин могу бити окидачи који покрећу ту упалу.

Потребна су даља истраживања како би се прецизније утврдило место и улога оралних бактерија у срчаним ударима, као и који фактори погоршавају њихово дејство и како уопште доспевају до артерија. Ипак, резултати снажно указују да је здравље усне дупље далеко важније за здравље срца него што се мислило.

„Ови резултати сугеришу да у прелазу од стабилног, меког коронарног атерома ка рањивом плаку склоном пуцању, као и у развоју симптоматичних периферних артеријских плакова, може учествовати хронична бактеријска инфекција у облику успаваног биофилма који колонизује липидно језгро и зид атерома и избегава имунолошку детекцију“, пишу истраживачи у свом раду.

„Ово откриће доприноси савременом схватању патогенезе инфаркта миокарда и отвара нове могућности за дијагностику и превенцију фаталних компликација атеросклерозе“, наводи се у студији.