Читај ми!

Природа као најбоља „апликација“ за очи – како спречити кратковидост код деце

Све више деце у Европи постаје кратковидо. Процењује се да ће до 2050. чак 70 одсто малишана имати миопију, а главни кривци су телефони, таблети и рачунари. Суве и уморне очи, пецкање, главобоље, све слабији вид, последице су прекомерног гледања у екран.

Како је навела др Марија Трифуновић, офталмолог, која током целе године ради систематске прегледе за упис деце у први разред основне школе, већина деце има стопостотну видну оштрину.

„Оно што је примећено у Европи да је све већи проценат деце које имају миопију, односно деце која носе минус диоптрију. Међутим, и у азијским земљама, Јапан, Кина, Јужна Кореја и тако даље, као и у Америци, велики је пораст миопије. Доста деце гледа у екран, не трепћу, али акт трептања је толико битан, зато што не само да капци, горњи и доњи, штите наше очи, већ их хидрирају помоћу сузног филма“, наглашава др Трифуновић.

Када гледамо превише у екране, повијемо се, а самим тим је и наша постура лошија и вид је лошији, објашњава офталмолог, и додаје да се тада очи брже суше и умарају.

Како да предупредимо проблеме

„Деца узраста од друге до пете године живота треба да се ограниче на сат времена дневно, школски узраст на два сата дневно, а касније, како смо старији, сами да нивелишемо то време“, саветује др Трифуновић говорећи о времену које проводимо уз екране.

Међутим, како додаје, то је у данашње време немогуће, зато је добро децу ангажовати на неки други начин – спортом, а важно је и да што више времена проводе напољу.

„Из мог искуства, родитељи су нас буквално молили да уђемо у кућу, а сада молимо децу да изађу напоље. Дакле, што више игре, што више слободе, што више спорта и што више боравка у природи“, наглашава докторка.

Најбоља „апликација“ за наше очи је природа

Природа, двориште, парк, игралиште, зеленило, плаветнило… све то утиче на одмор наших очију. Наше очне мишиће релаксира када гледамо више у даљину. „Нисмо створени да проведемо 24 сата изоловани у затвореним просторијама", наглашава докторка Трифуновић.

„Постоји више студија које кажу да и преко два сата провођења у природи свакодневно може да анулира негативне ефекте. Препорука СЗО је да на сваких 20 минута рада на близину, не само гледања у екран, већ све који раде на близину, да 20 секунди погледају у даљину кроз прозор, и да би било добро да то буде плаветнило, зеленило...“, наводи гошћа Јутарњег програма.

Редовна посета офталмологу

Чак и у периоду од рођења до шестог месеца детета, педијатар или родитељ могу да препознају да ли постоји неки проблем са видом детета.

„Може да се види, рецимо, уколико постоји, скретање ока ка унутра, ка споља, уколико постоји неки други озбиљнији проблем. Касније, током старијег узраста, када дете има три до четири године, можемо да видимо да ли претерано жмирка испред екрана, или да се превише удуби у екран“, објашњава др Трифуновић.

Уколико се превише удаљава или превише приближава, превише жмирка или превише трља очи, то такође треба да буде сигнал родитељима да ипак дете одведу код дечјег офталмолога: „Када постоји генетска предиспозиција, ипак треба дете да одведемо код офталмолога. То није преглед који траје цео дан. И апел је да увек када родитељи примете било шта код детета, нека се слободно одмах обрате дечјем офталмологу“, наглашава др Марија Трифуновић за РТС.

субота, 13. септембар 2025.
28° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом