Читај ми!

Додај јогурт: Могу ли пробиотске културе да потру токсичност микропластике у нашем стомаку

Истраживања указују на то да бактерије у ферментисаној храни могу да ублаже поједине упале које микропластика производи у нашем гастроинтестиналном тракту.

Проблем микропластике у нашем организму је забрињавајући. Изгледа да врло мало можемо да урадимо како ове ситне честице не би нашле пут до наше крви, мозга, плућа и осталих делова нашег тела.

Звучи охрабрујуће то што бројна истраживања сада показују да имамо бар једну јефтину, приступачну линију одбране од штете повезане са пластиком у нашем пробавном систему – пробиотике.

Већ постоје докази да ове бактерије, које се налазе у ферментисаној храни као што су јогурт, кисели купус и кимчи (корејски прилог који се најчешће припрема од ферментисаног корејског/кинеског купуса), подржавају наш имуни систем и нуде предности које могу ублажити гастроинтестиналне проблеме, упале и алергије. Према резултатима нових истраживања, изгледа да би могли да нам помогну и у борби против проблема које нам стварају ове продорне петрохемијске честице.

Како микропластика утиче на наш пробавни тракт

Више студија је показало да нанопластика може да уђе у нашу крв и органе и да продре кроз мукозну баријеру у наш гастроинтестинални тракт.

Иако је потребно више истраживања да би се утврдила веза између пластике и гастроинтестиналних поремећаја, прелиминарни налази указују на то да гутање пластике сигурно не доприноси нашем здрављу.

Студија америчког Универзитета Тафтс објављена у јуну открила је да високе концентрације честица полистирена „изазивају значајно лучење“ инфламаторних протеина званих цитокини у ин витро моделима црева. Цитокини су повезани са инфламаторним болестима црева (ИБД), укључујући Кронову болест и улцерозни колитис, чија се инциденца глобално повећала са 3,7 милиона случајева у 1990. на више од 6,8 милиона 2017. године.

Узрочно-последична веза још није јасна, јер су фактори као што су исхрана богата ултрапрерађеном храном, пушење и изложеност загађењу ваздуха такође повезани са ИБД. Али истраживачи све више верују да микропластика, која је препуна разних штетних хемикалија, укључујући адитиве попут бисфенола А (БПА) и фталата.

За студију из јануара 2023, објављену у Journal of Hazardous Materials, француски истраживачи су додали микропластику у моделовани биом црева и приметили да је број корисних бактерија опадао, док су се два соја бактерија повезаних са упалама повећала. Кинеска студија из 2021. године утврдила је да људи са инфламаторном болешћу црева имају 50 одсто више микропластике у фецесу од оних са здравим стомаком.

Када се цревни микроби хране микропластиком у желуцу или се залепе за њу, то може да промени њихов хемијски састав, што утиче на разноликост бактерија и изазива друге „негативне ефекте, укључујући промене у метаболичким профилима црева и упале“, написали су аутори шпанске студије из 2022. У екстремнијим случајевима, рекли су да би то могло да допринесе стању званом „дисбиоза“, у којем је у нашем желуцу количина лоших бактерија већа од добрих. Дисбиоза повећава вероватноћу развоја других озбиљних стања, укључујући дијабетес, Кронову болест и колоректални рак.

Како пробиотици и микропластика међусобно делују

Нажалост, пробиотици не могу магично да извуку пластичне честице из нашег тела. Међутим, нека истраживања упућују на закључак да би добри микроби могли да помогну да се умање нека токсична дејства и упале које пластика изазива у нашем гастроинтестиналном систему.

Овог лета, тим иранских истраживача објавио је прегледну студију која истражује како пробиотици могу да заштите од штетних ефеката пластике на цревну флору. Пробиотички микроорганизми могу да ступе у интеракцију са честицама полистирена „како би модификовали своје токсичне ефекте на различита ткива“, написали су.

Они цитирају студије које показују да се пробиотици везују, апсорбују и неутралишу токсичне тешке метале попут кадмијума и живе код животиња, као и две одвојене студије из 2021. које су утврдиле пробиотичке сојеве, укључујући лактобацилус плантарум, који се налазе у ферментисаним млечним производима и киселим краставцима, везани и деградирани БПА и фталате, обе штетне хемикалије које се обично налазе у пластици.

„Употреба суплемената пробиотика за побољшање микробиома могла би бити ефикасна интервенција у борби против различитих токсина“, укључујући и оне који се испирају из пластике, написао је ирански истраживачки тим.

За одвојену студију из 2023. године, кинески истраживачи су прво приметили да је код мишева који су били изложени микропластици и њеним хемикалијама које ометају ендокрину жлезду добили упалу тестиса, смањен квалитет сперме и остали су без здравих цревних бактерија. Затим су открили да уколико би мишевима давали пробиотике повећала би се виталност сперме што је пружило солидну основу за даља истраживања „репродуктивног оштећења мушкараца узрокованих загађивачима из животне средине“.

Могу ли пробиотици утицати на микропластику пре ингестије

Не само да би одређени пробиотици могли да помогну нашим цревима – они би могли да помогну у смањењу хемијских адитива које испуштају паковања хране и пића пре него што уопште доспеју у наше тело.

Постојe обећавајућа истраживања о интеракцији између пробиотика и БПА у посудама за храну. БПА, као и други штетни бисфеноли који се понекад користе уместо њега, обично се налазе у лименкама и тврдим поликарбонатним пластичним боцама које се користе за држање хране и пића. Познато је да се ови адитиви испирају из контејнера и у потрошачке производе које конзумирамо.

Кинеска студија из 2019. године открила је да када се препарат пробиотика лактобацилус реутери дода соковима и чајевима упакованим у лименке које садрже БПА, пробиотик смањује концентрацију хемикалија у напицима за најмање 90 одсто у једном дану.

Ирански истраживачи су 2020. године дошли до сличног охрабрујућег закључка правећи јогурт од различитих пробиотичких сојева бактерија и млека намерно контаминираних са бисфенолом. Након 28 дана складиштења, јогурт направљен са лактобацилус плантарумом и лактобацилус ацидофилусом детоксиковао је БПА за 95, односно за 90 посто.

Постоји ли разлог за опрез у вези са употребом пробиотика

Резултати научних истраживања који стоје иза тога шта пластика чини нашем телу и какве користи могу да понуде пробиотици још увек су  прелиминарни. Ипак, истраживачи проналазе доказе за теорију да уобичајени сојеви пробиотика, посебно бактерије млечне киселине попут оних које се налазе у јогурту, хлебу од киселог теста и киселим краставцима, могу помоћи у сузбијању ефеката хемикалија које микропластика уноси у наша тела путем хране.

Мудро је да разговарате са својим лекаром пре узимања пробиотских суплемената, који нису увек доследни по квалитету или ефекту. Међутим, пробиотици из ферментисане хране се широко сматрају безбедним и генерално корисним за људско здравље, тако да ћете се сигурно осећати добро ако их једете више. Они су приступачни и укусни. Само будите сигурни да се држите препоручених величина порција, јер велике количине пробиотика могу довести до мањих дигестивних сметњи попут гасова и надимања.

понедељак, 04. март 2024.
17° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво