Кафа или напитак са микропластиком – од чега су картонске чаше

Чаша за кафу направљена је од пластике или има танку пластичну облогу. Због тога постоји велика вероватноћа да ће из ње директно у напитак бити ослобођене хиљаде ситних пластичних фрагмената.

Само у Аустралији сваке године потроши се око 1,45 милијарди чаша за једнократну употребу за топле напитке, заједно са приближно 890 милиона пластичних поклопаца. На глобалном нивоу, тај број расте на процењених 500 милијарди чаша годишње.

Истраживање је објављено у часопису Journal of Hazardous Materials Plastics, а бавило се начином на који се чаше за кафу понашају када се загревају.

Топлота је главни покретач ослобађања микропластике, а материјал од којег је чаша направљена има кључну улогу у том процесу.

Шта је микропластика

То су фрагменти величине од једног микрометра до пет милиметара – за поређење, крећу се од величине честица прашине до величине семена сусама.

Ови фрагменти настају када се већи пластични предмети разграђују, али се могу и директно ослобађати из производа током њихове уобичајене употребе. Те честице доспевају у наше окружење, храну и, на крају, у наша тела.

Тренутно не постоје коначни и прецизни докази о томе колика количина микропластике остаје у нашим телима. Истраживања на ову тему веома су подложна контаминацији, па је изузетно тешко прецизно измерити нивое тако ситних честица у људском ткиву. Научници и даље спроводе анализе како би утврдили на који начин микропластика из чаша за кафу може утицати на здравље људи у блиској будућности.

Потребно је спровести још истраживања, али је у међувремену важно бити свестан потенцијалних извора микропластике у свакодневном животу.

Температура је важна

Анализирајући податке из 30 рецензираних студија, истраживачки тим је посматрао како се уобичајене врсте пластике, попут полиетилена и полипропилена, понашају у различитим условима. Један фактор се посебно издвојио – температура.

Како се температура течности унутар посуде повећава, генерално расте и количина ослобођене микропластике.

Занимљиво је да „време упијања“ пића из шоље није било пресудно. То указује да остављање пића у пластичној чаши током дужег временског периода није толико значајно као почетна температура течности у тренутку првог контакта са пластиком.

Користећи истраживања високе резолуције, испитали смо унутрашње зидове ових чаша и открили да потпуно пластичне чаше имају знатно грубље површине – пуне „врхова и долина“ – у поређењу са папирним чашама обложеним пластиком.

Ова грубља текстура олакшава одвајање честица. Топлота додатно убрзава овај процес, омекшавајући пластику и изазивајући њено ширење и скупљање, чиме се ствара више површинских неправилности које се на крају фрагментирају у нашем пићу.

Управљање ризицима

Не морамо да се одрекнемо јутарње навике конзумирања take-away хране и пића (код нас уобичајен мада некоректан превод – „за понети“), али можемо променити начин на који јој приступамо како бисмо умањили потенцијални ризик.

Када је реч о топлим напицима, најбоља опција је употреба шоља за вишекратну употребу од нерђајућег челика, керамике или стакла, јер ти материјали не ослобађају микропластику. Ако већ морамо да користимо шоље за једнократну употребу, истраживања показују да папирне чаше са пластичном облогом, уопштено гледано, ослобађају мање честица од потпуно пластичних чаша, иако ниједна од њих није у потпуности без микропластике.

С обзиром на то да је топлота кључни фактор у ослобађању микропластике, препоручује се избегавање директног сипања кључале течности у посуде обложене пластиком. Препорука истраживача је да замолимо бармена да кафу кратко прохлади пре сипања у шољу, што може смањити физички притисак на шољу и укупну изложеност микропластици.