Временске прилике су само окидач за срчане проблеме које већ имамо

Како ове пролећне температуре утичу на наше здравље, нарочито срце и како да га чувамо у наредном периоду, посебно ако је ковид оставио последице, за Дневник говори директорка Клиничко болничког центра „Бежанијска коса", доц. др Марија Здравковић.

Гошћа Дневника, доц. др Марија Здравковић напомиње да временске прилике доста утичу на здравље, посебно срце, тако да су амбуланте препуне, али и хитне службе.

„Углавном се жале на појачан замор, недостатак снаге, брзо умарање у физичким пословима, врло често и на неку нелагодност у грудима коју не описују као бол, већ непријатност, и аритмије због којих често долазе, а често бивају и хоспитализовани“, истиче др Здравковић.

У последњих десетак дана, додаје докторка, од када су честе промене временских прилика, видно је повећан и број пацијената са инфарктом, али очигледно да је време само окидач за неке проблеме на срцу које носимо, а који се испољавају у овим ситуацијама када имамо јако топле дане, а хладна јутра и вечери.

Наравно, највише проблема имају хронични болесници, пре свега хипертоничар, који најбурније реагују на ове осцилације, тако да када нагло захлади, амбуланте су препуне, наглашава гошћа Дневника.

„Ту су и пацијенти који имају атеросклерозу, закречење крвних судова. Све више је млађих људи са узнапредованим променама на крвним судовима и та граница која је некада важила да се ти проблеми јављају око 65. године, она се нажалост помера на 50. годину“, напомиње др Здравковић.

Осим, наравно, здравог стила живота који је једини начин да сачувамо здравље срца, докторка наглашава и да уколико имамо преписану терапију, никако сами не треба да мењамо терапију, као и да ако осећамо неке тегобе, битно је на време да се јавимо лекару.

Клиничко-болнички центар „Бежанијска коса“ је водећи центар у региону за кардиомагнетну резонанцу и имају изванредну сарадњу са центрима у иностранству. До сада су урадили преко две хиљаде снимака срца на магнетној резонанци. Стручњаци клинике имају велико искуство на овом пољу, посебно због тога што је на клиници током пандемије лечено преко 60.000 оболелих од ковида 19.

„Највећи број пацијенат који је имао постковид синдром опоравио се и нема никаквих последица. Један мали број пацијената, али значајан за лечење и праћење је развио срчану слабост, развио је миокардите, постковид аритмије као последице фиброзе на самом миокарду због дејства вируса и запаљења. Магнет срца је изванредна метода и даје нам вредне резултате“, наглашава др Марија Здравковић.

Није установљено постојање неког обрасца који пацијенти су имали веће последице од ковид инфекције. Уочено је да жене чешће развијају коронарну болест него пре ковида, али такође је уочено и да те посковид последице нису имале везе са тежином болести.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво