Живимо све дуже

Очекивана дужина живота мушкараца у Србији је 71 година, док се претпоставља де ће жене живети око пет година дуже. Најдуже се живи у Јапану, мушкарци тамо дочекају 79, а жене шест година више.

Фактори који утичу на то су различити, али најважније су генетске предиспозиције, начин живота и услови рада.

Републички завод за статистику спровео је истраживање шта све утиче на дужину живота и здравствено стање мушкараца и жена у Србији.

Милосав Бошковић је 1910. годиште, да не бисте рачунали, има 102 године. Из Михајловца је код Смедерева. Како каже, по занату је био сељак и опанчар.

Из два брака имао је тројицу синова. И жене и синове је наџивео,а ни преци му нису били дугог века. Никада се није нервирао, нити бринуо о томе да ли води здрав живот.

„Нисам никада волео да пушим, никад, а нисам ни пио много. Ја у друштву сам попио једно пиво. Јео сам свашта, нисам се чувао ништа", каже дека.

Пре менопаузе највећи проблем дамама су тумори, а после менопаузе оне оболевају и од болести срца и крвних судова.

Мушкарци су током старења константно подложни кардиовскуларним оболењима.

Према речима докторке Катарине Боричић са Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут", жене су биолошки у предности, заштићене до менопаузе због присуства својих полних хормона.

„Касније се ризик, после менопаузе, изједначава, што се тиче кардиоваскуларних болести, али начин живота и даље остаје главни фактор на који можемо утицати без обзира на пол", истакла је докторка Боричић.

Најчешћи узрок смрти код жена до 25. и мушкараца до 45. године живота су насилне смрти, убиства, самоубиства и несрећни случајеви.

Међу самоубицама двоструко је више мушкараца него жена. Нарочито забрињава што су несрећни случајеви веома учестали код младих. Ово се може предупредити јер је највише саобраћајних несрећа, чак 40 одсто. Добра вест је што се из године у годину дужина живота, ипак, продужава.

„Под дејством фактора као што су превентивна медицина, рано откривање болести, строжи саобраћајни прописи, утиче се на појединачно мању смртност у појединим старосним групама", навела је Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

У протеклих 60 година дужина живота у Србији се знатно повећала, код мушкараца 14, а код жена чак 18 година.

Стручњаци предвиђају да ће велика већина људи 2300. године дочекати старост као деда Милосав, тачније да ће живети око 100 година.