Корак даље – чување ткива пупчаника

Упркос томе што је регенеративна медицина нова грана медицине којом је започео 21. век, извесно је да се захваљујући матичним ћелијама већ сада лече поједине тешке болести.

Терапије се развија јер је технологија напредовала, па можемо безбедно да их сачувамо и у одређеном тренутку употребимо.

Србија још нема јавну банку, али се грађани последњих година све чешће одлучују да матичне ћелије из крви пупчаника новорођенчета чувају у некој приватној банци.

Уочи научног скупа који ће у Београду 4. октобра окупити велика имена из области регенеративне и персонализоване медицине, домаћи стручњаци откривају да смо отишли и корак даље.

Према речима Миме Фазлагић, председнице Националне асоцијације за унапређење регенеративне медицине, сада је могуће оставити и део ткива пупчаника.

„Пупчаник је екстремно богат месенхималним матичним ћелијама које могу да послуже управо за лечење различитих органа и болести, које нису више само болести крви и леукемије, већ се тај спектар шири. Пет-шест година причамо о томе и стварно сваке године то одмиче већом брзином него што је то наука очекивала", објаснила је др Фазлагић гостујући у Дневнику РТС-а.

Ткиво пупчаника припрема се за чување по посебној процедури. Најпре се сече, ћелије се издвајају, онда замрзавају.

Због способности матичних ћелија да се деле, прилагоде, претворе у 220 различитих типова ћелија у нашем организму, њихова улога је важна јер рак, дијабетес, обољења срца, неурлошки проблеми, могу бити лечени заменом оштећених ћелија здравим.

Услови за рад и истраживање на пољу примене матичних ћелија код нас су знатно скромнији од земаља са развијенијом здравственом службом. Међутим, матичне ћелије први пут су примењене у Србији још пре десет година у лечењу болесника са акутним инфарктом.

На скупу ће бити речи и о персонализованој медицини, базираној на генетици. Реч је о прецизном одабиру лекова и доза на основу генетског записа пацијента.

Једна од тема биће и такозвана предиктивна генетика, то јест упућивање појединаца на важне превентивне кораке, попут прегледа или животних навика, у складу са генетским ризицима.