Bliski istok - strah od još žešćeg rata

Kipar, na kojem status kvo između Grka i Turaka još od 1974. godine čuvaju "plavi šlemovi", izbio je na liniju vatre prošle sedmice, kada je šef Hezbolaha Hasan Nasralah zapretio da će se ova ostrvska zemlja naći na meti projektila, ukoliko na bilo koji način pomogne buduće akcije Izraela.

Činjenica da se Larnaka nalazi na nešto više od 200 kilometara od Bejruta, kao i da Hezbolah raspolaže projektilima za trećinu dužeg dometa, odmah, izazvala je pravu paniku na Kipru, čiji su zvaničnici požurili da se ograde od rata u Gazi, tvrdeći da je ovo ostrvo deo rešenja, radije nego problem.

Nasralahova izjava ni na jedan način ne oslikava stvarno stanje, pokušao je da objasni kiparski predsednik Nikos Hristodulidis, odbacujući navode da je Kipar na bilo koji način uključen u vojne operacije u Pojasu Gaze.

"Republika Kipar ni na koji način nije uključena u rat", rekao je Hristodulidis.

Hezbolah ga je, preko medijske kuće "El majadin", podsetio da su izraelske i kiparske snage pre tačno dve godine izvele velike manevre "Vatrene kočije" tokom kojih je oko 100 izraelskih borbenih i transportnih aviona preletelo na Kipar.

Manevri, koji su trajali mesec dana, bili su suštinski uvežbavanje razvoja događaja u kojima bi Izrael, istovremeno, ratovao na više frontova, odnosno na severu, jugu i protiv država sa kojima se ne graniči.

Još tada, "Vatrene kočije" su opisivane kao priprema za rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze, Hezbolaha na severnoj granici i Irana.

Situacija su, međutim, dodatno iskomplikovala kada su izraelski zvaničnici objavili da su gotovi planovi za rat protiv Hezbolaha, u kojem je, od oktobra prošle godine, stradalo oko 400 Libanaca i 30 Izraelaca.

Izraelski plan izazvao je, odmah, reakciju Vašingtona, koji je poslednjih meseci gro diplomatske snage uložio na odvraćanje Irana od učešća u ratu u Pojasu Gaze, pa je u Tel Aviv i Bejrut hitno upućen Amos Hohštajn - jedan od tvoraca mirovnog plana kojima je 2006. godine zaustavljen rat Izraela i Hezbolaha.

"Sukob Izraela i Hezbolaha već traje predugo... U opštem je interesu je da se reši brzo i diplomatski... Rešenje je dostižno i prilično hitno", upozorio je američki diplomata.

Šef izraelske diplomatije, Izrael Kac mu je, preko društvenih mreža, odgovorio da Jerusalim "ne može da dozvoli nastavak Hezbolahovih napada na svoje građane i teritoriju", te da "Slobodni svet ima obavezu da stane na stranu Izraela".

"Naš rat je i vaš rat", rekao je Kac.

Osam meseci duga razmena vatre na granici Libana i Izraela dovela je vlasti u Jerusalimu, ali i izraelske obaveštajne službe do zaključka da je rat sa Hezbolahom, u nekom trenutku, neizbežan, pa je poslednjih nedelja na severni front raspoređeno još tridesetak hiljada vojnika.

U poređenju sa 34.000 žrtava rata u Pojasu Gaze, tihi sukob Hezbolaha i Izraela deluje kao povremena čarka, iako lideri obe strane upozoravaju da bi ovaj nivo neprijateljstava, u bilo kojem drugom trenutku, vrlo brzo prouzrokovao sveopšti haos sa nesagledivim posledicama.

U strahu od takvog razvoja situacije, pogranična područja već je napustilo oko 75.000 Libanaca i 80.000 Izraelaca, ne želeći da prisustvuju trenutku kada će biti prekinuta relativna uzdržanost dve strane.

Dodatni problem u i onako beznadežno složene odnose u regionu uneo je i lider kiparskih Turaka, Ersin Tatar, koji je upozorio da najmanja varnica može izazvati konflikt sličan ratu u Gazi.

"Ukoliko neko ubije turskog vojnika na granici, na to mesto doći će 10.000 vojnika... Svi treba da se ponašaju razumno i ostanu mirni... Gledajte šta se desilo u Gazi, ili Ukrajini i pre toga u Bosni", rekao je Tatar britanskom Telegrafu.

Pokušajima smirivanja tenzija priključila se i Francuska, ali je diplomatska inicijativa zapadnih država opisana kao "ograničen uspeh".

U tom kompleksnom okruženju, sve strane su prilično ubeđene da do spuštanja tenzija na severnom frontu ne može doći sve dok ne prestanu sukobi u Pojasu Gaze. Ukoliko pak dođe do eskalacije, tvrde Vašington i Jerusalim, za novi rat spremni su borci sijaset brojnih i prilično dobro naoružanih, proiranskih milicija iz Iraka, Sirije i Jemena. U dometu njihovih projektila je i Kipar.