Singapur posle 20 godina dobija novog premijera

Sledećeg meseca grad-država Singapur dobiće novog premijera – prvi put nakon punih 20 godina, s obzirom na to da je sadašnji predsednik vlade sedamdesetdvogodišnji Li Sjen Lung na tu funkciju stupio još 2004. godine.

Njega će na kormilu fizički male, ali ekonomski izuzetno snažne države poznate po elektronskoj industriji, bankarstvu, rafinerijama nafte i vrhunskom obrazovanju, 15. maja zameniti bliski saradnik, zamenik premijera Hueng Suen Caj, u javnosti poznatiji po angliciziranom imenu Lorens Vong.  

Uzorna (ne)demokratija 

Od kada je postao nezavisna država 1965. Singapur, koji je već osamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući svom odlično osmišljenom brzom ekonomskom razvoju stekao nadimak "azijski tigar", imao je samo tri premijera.

Sadašnji predsednik vlade Li Sjen Lung je sin oca nacije Li Kvan Jua, advokata koji je premijersku fotelju držao čitav četvrt veka (1965–1990) i nastavio da utiče na formulisanje politike vlade još čitave dve decenije u svojstvu "starijeg ministra" i "ministra mentora".

Li Kvan Ju je inače bio i premijer Singapura u periodu od 1959. godine do 1963, kada se taj grad nalazio u sastavu Malezije, a u trenutku kada je sišao sa premijerske funkcije 1990. godine bio je predsednik vlade sa najdužim stažom u svetu.

Upravo za vreme tehnokratske vlade Li Kvan Jua, Singapur je u Istočnoj Aziji postao uzor pažljivog planiranja i mudrog ulaganja, tehnološkog napretka i dobre discipline, odnosno javnog reda. Istovremeno, naročito na Zapadu je postao poznat i po svojim neobičnim zakonima, među kojima i onom koji zabranjuje oralni seks i drakonskim kaznama. 

I dok na Zapadu ima komentatora koji dovode u pitanje postojanje demokratije u Singapuru, s obzirom na tradicionalno dugu vladavinu članova porodice Li i njima vrlo bliskih birokrata, zbog svog kapitalističkog uređenja, otvorenosti za ekonomske interese Zapada i američke vojne efektive, te izvanredno važnog geografskog polažaja na obodu moreuza Malaka odakle se lako mogu nadzirati tankeri i drugo brodovlje na putu za Kinu, Republiku Koreju i Japan, Singapur u prošlosti nije bio izložen snažnim zvaničnim kritikama u vezi sa nedostatkom demokratičnosti kakve od Vašingtona trpe mnoge druge zemlje.   

Inače, između vladavine oca i sina Li, u periodu od 1990. do 2004. na poziciji premijera nalazio se Go Čok Tong, koji je, uprkos nemalim problemima kao što su azijska finansijska kriza i epidemija SARS-a, nastavio dobro rukovođenje gradom-državom, kao u ostalom i njegov naslednik Li Sjen Lung. Tako je, na primer, u 2022. godini Singapur imao fantastični bruto društveni proizvod od čak 80.000 američkih dolara po glavi stanovnika, što ga čini jednom od najbogatijih zemalja sveta.

Unapred planirana smena

Kao i drugi po redu predsednik singapurske vlade Go, novi premijer Lorens Vong, mada jeste proteže dinastije Li, potiče iz obične građanske porodice, te nema rodbinske veze sa familijom Li.

Interesantno je da se već najmanje pune dve godine zna da će pedesetjednogodišnji Vong naslediti Li Sjen Lunga, jer je ovaj u aprilu 2022. godine najavio da će Vong biti vođa četvrte generacije vladajuće Partije narodnog delovanja (PAP). Li je, naime, slično svom ocu, nameravao da napusti mesto premijera do svog 70. rođendana, ali je epidemija novog koronavirusa poremetila taj njegov plan.   

Azijski mediji ocenjuju da je glavni razlog za izbor ekonomiste Vonga kao naslednika upravo njegov dobar rad na položaju ministra finansija tokom krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa.

Vonga, kao novog vođu vladajuće partije, kasnije u toku ove godine očekuju opšti izbori. U singapurskom parlamentu, pored predstavnika vladajuće PAP, stranke centra koja naginje na desno, sede i delegati Radničke partije i Progresivne partije Singapura.

Budući izazovi za novog premijera i njegovu vladu 

Kada su u pitanju izazovi koji opterećuju građane Singapura i s kojima će Vong kao premijer morati da se suoči, najveći su ekstremno nizak natalitet i visoki troškovi života i odgoja dece, te sve teža borba sa okolnim zemljama za privlačenje stranog kapitala. 

Naime, prošle godine Singapur je zabeležio najnižu stopu rađanja u svojoj istoriji od samo 0,97 dece po ženi u reproduktivnom dobu. Da bi se populacija održavala na istom nivou, potrebno je da zemlja ima natalitet u visini od 2,1 deteta po ženi.

U januaru ove godine singapurski Institut za proučavanje politike sproveo je anketu koja je pokazala da čak 70 posto mladih ispitanika u dvadesetim i prvoj polovini tridesetih godina ne planiraju da se ožene, što će, smatraju demografi, dalje potkopati natalitet u državi.

Singapur je velika destinacija za strane migrante, uglavnom Indonežane i Indijce, i s te strane može računati na to da će imati dovoljno radne snage uprkos velikom padu nataliteta i starenju populacije. Uprkos tome, vlasti tog grada, u kojem tri četvrtine stanovništva čine Kinezi, već duže vreme pozivaju mlade i nude im finansijske stimuluse za zasnivanje porodice.

Singapur, koji je do sada bio jedna vrsta poreskog raja za strane kompanije, ove godine će morati da, u skladu sa međunarodnim sporazumima koje je potpisao, uvede veće namete za strana preduzeća, dok zemlje regiona poput Malezije i Tajlanda, koje su i inače privlačne zbog nižih troškova poslovanja, istovremeno donose nove pakete za stimulisanje dolaska stranih korporacija. To bi moglo da dovede do selidbe regionalnih štabova i poslovnica krupnih stranih kompanija iz Singapura.  

Poseban (spoljni) problem je geopolitička neizvesnost u regionu, odnosno sve snažnije političko, ekonomsko i vojno sučeljavanje velikih sila SAD i NR Kine, koje, naročito u Južnom kineskom moru, na čijem obodu se nalaze Malajsko poluostrvo i Singapur, unosi veliki nemir i otežava investicije i trgovinu. Singapur, čija ekonomija umnogome zavisi od neometanog toka kapitala i rada luke, odnosno snažne međunarodne trgovinske razmene, izrazito je osetljiv na trend ekonomskog razdvajanja SAD i njenih azijskih političkih saveznika od Kine i političku nestabilnost u Južnom kineskom moru. 

Očigledan skorašnji primer štete koju ta država sa oko šest miliona stanovnika može da pretrpi usled trvenja između Vašingtona i Pekinga je i nedavna zabrana kineske aplikacije Tik-tok u SAD, odnosno, naredba da se ta društvena mreža proda nekom američkom preduzeću, budući da ogranak kompanije "Tik-tok" za poslovanje u inostranstvu ima sedište u Singapuru.