Читај ми!

Рат између САД и Кине могућ у наредних 20 година

У граду држави Сингапуру 15. маја је извршена историјска промена на челу државе јер се с положаја председника владе својевољно и плански повукао генерал Ли Хсиен Лунг, који је њоме руководио читавих 20 година. У интервјуу датом поводом одласка са функције, Ли је изнео страховање да би у наредне две деценије могло да дође до ратног сукоба између великих сила САД и Кине.

У Сингапуру је 15. маја извршена историјска смена на кормилу државе, јер се после чак 20 година проведених на функцији премијера седамдесетдвогодишњи математичар и артиљерац Ли Хсиен Лунг повукао с тог положаја и управљање сићушном али економски моћном државом препустио свом дугогодишњем сараднику економисти Лоренсу Вонгу.

Ли, који је на дужност премијера ступио 2004. године, непосредно пре повлачења дао је домаћој телевизији Канал нова Азија (ЦНА) једносатни интервју у којем се осврнуо на свој рад и на политичку и економску ситуацију у Сингапуру и, шире, региону југоисточне Азије.

Упитан да прокоментарише како су се у протекле две деценије промениле политичке и економске прилике које окружују град државу, Ли је истакао да се у време када је ступао на место премијера у свету говорило о укидању царина, ближем економском повезивању, слободном тржишту и глобализацији, што је Сингапуру, као важном финансијском и саобраћајном центру који традиционално повезује пословне људе и интересе Истока и Запада, одговарало.

"Сада се, међутим, прича о фер трговини, што је исто као да сте рекли да више не желите (потпуну) слободу, о отпорности на потресе као што су ковид или непријатељства, о националној безбедности и враћању фабрика кући, што звучи протекционистички. Говоре о томе да ће пословати само са пријатељима, па се поставља питање ко ти је пријатељ. Реч је, дакле, о врло проблематичној спољној средини..."   

Односи са две велике силе

Ли је сумирао и односе своје државе са две велике силе Кином и САД. 

Поменувши крупна улагања Сингапура у индустријске зоне у кинеским градовима Суџоу и Тјенђин, билатерални споразум о слободној трговини, учешће Сингапура у кинеском инвестиционом програму "Појас и пут", те чињеницу да је уложио свој капитал у Азијску банку за инвестиције у инфраструктуру (АИИБ), која је основана на иницијативу Пекинга, Ли је оценио да, уопштено говорећи, његова држава са Кином има топле односе. 

Он је, међутим, и нагласио да у Пекингу знају да, мада су три четвртине становника Сингапура етнички Кинези, да су Сингапурци другачији од људи у матици и да заједничко порекло не значи да Кина и Сингапур имају исту историју. Отуд, њихови међусобни односи морају бити засновани на националним интересима, а не на културолошком афинитету.  

Овоме треба додати и да је Кина највећи трговински партнер шестомилионског Сингапура: у 2023. години њихова размена је износила 116 милијарди америчких долара.

Илустрације ради, град држава Сингапур је у 2022. години извезао роба и услуга у вредности од чак 515 милијарди, а у 2023. 475 милијарди америчких долара. 

Када су у питању односи са Вашингтоном, Ли је рекао да су САД за Сингапур важан инвеститор и посебно истакао безбедносне односе две земље, односно, чињеницу да амерички ратни бродови и летелице, попут дронова, често посећују Сингапур, као и да се у сваком тренутку преко хиљаду сингапурских војних пилота, оружара и механичара налази у САД, где се обучавају на апаратима "Ф-15" и "Ф-16".

Он је и подсетио да је за његовог мандата Вашингтон затражио од Сингапура да на својој територији уприличи историјски састанак између америчког председника Доналда Трампа и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, те оценио да његова земља има добре односе и са САД. 

Између чекића и наковња

Међутим, по Лију, Сингапур, који пуно новца зарађује захваљујући банкарским услугама, рафинеријама нафте и луци која има стратешки важан географски положај, ће се суочити са великим изазовима у будућности, јер трвење између САД и Кине све више угрожава његов положај копче или моста који економски и саобраћајно спаја разне државе и пословне интересе.

Говорећи о променама у окружењу и изазовима који очекују његовог наследника, дугогодишњи премијер Сингапура Ли, иначе, по професији војник, који је достигао чин бригадног генерала, је изјавио да оружани сукоб између Кине и САД више није немогућ.

"Рат у Вијетнаму се завршио 1975, а у Камбоџи 1990. године, пре 30 година. Од тада, па чак и у то време, већина људи у региону (југоисточне Азије) је могла да живи нормално - имали сте мир, трговину, инвестиције и просперитет. Међутим, ако се сада упитамо да ли можемо бити сигурни да ћемо имати тако стабилан, безбедан регион без сукоба у наредних 20 или 30 година, знајући да постоје тензије између великих сила и да њихов ривалитет води економској и технолошкој бифуркацији, ако се, дакле, упитамо да ли смо сигурни да неће бити рата у наредних 20 година, одговор је да не можемо бити апсолутно сигурни."

Седамдесетдвогодишњи генерал, син оца сингапурске нације Ли Кван Јуа, додао је да сматра да до рата вероватно неће доћи, али да би ствари могле да пођу по злу: 

"Могао би да се деси неки инцидент, који би потом ескалирао, нека грешка. Једна страна би могла да учини нешто, друга да се осети да мора да реагује, а она прва опет да мора да узврати на ту реакцију и тако би могли да се нађемо у новој, опасној ситуацији. Унутар временског оквира од 20 година, тако нешто је сасвим могуће." 

И, заиста, за Сингапур би евентуални оружани сукоб две силе око Тајвана био погубан јер би прекинуо поморски саобраћај из Кине, Јапана и Републике Кореје и десетковао његов извоз у Хонгконг и друге делове Кине. Он би, наравно, и пресекао његов увоз са Тајвана, од којег купује доста хране и с којим има годишњу економску размену од 20 до 28 милијарди америчких долара. 

За град државу на ивици изузетно прометног мореуза Малака велики проблем би представљали и оружани инциденти у Јужном кинеском мору, које је такође предмет војног сучељавања две велике силе.   

Зато ће Лијев наследник педесетједногодишњи економиста Лоренс Вонг, за којег се очекује да попут своја три претходника оствари мандат који се мери деценијама а не годинама, несумњиво имати тежак задатак у настојању да одржи политику лавирања између Вашингтона и Пекинга. Он ће се можда суочити и са несвакидашњим, кошмарним изазовом да своју малу државу спаси од економског колапса, па и увлачења у евентуални рат две велике силе. 

У управљању државом извесно време ће имати помоћ свог искусног и утицајног претходника Лија, јер је овај по повлачењу с положаја премијера одмах именован за "старијег министра", што је висока саветодавна функција.

субота, 15. јун 2024.
20° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије