Takovska 10: Tramp protiv Bajdena, sledi li repriza prošlih izbora

Pred veoma važne preliminarne stranačke izbore u Nju Hempširu, pored Donalda Trampa u igri je ostala samo još bivša guvernerka Južne Karoline i Trampova ambasadorka u UN Niki Hejli. Rezultati će biti poznati u jutarnjim satima, ali niko više ne sumnja u nadmoćnu pobedu Trampa na ovim "prajmarisima“.

Međutim, u nameri da postane kandidat Republikanske partije mogla bi da ga spreči odluka Vrhovnog suda, ukoliko odluči da zabrani bivšem predsedniku da se njegovo ime ponovo nađe na glasačkom listiću – zbog uloge koju je Tramp imao u napadu na Kongres 6. januara 2021. godine.

Zbog toga je novinarka Ljiljana Smajlović u emisiji Takovska 10 aktuelnu političku situaciju u Americi okarakterisala kao "vrlo neobičnu".

Nikada se, kaže, nije desilo da u izbornu trku ulazi neko protiv koga postoje četiri ozbiljne optužnice.

“Ovo su stvari koje se pre nikada nisu mogle zamisliti. Izgleda da mu je to prilično pomoglo, stvorilo je utisak da je čitav sitem protiv njega i da je to antisistemski kandidat“, kaže Smajlović.

Spoljnopolitički komentator Predrag Rajić smatra da je izvesno da će Tramp biti republikanski kandidat, ali da od rezultata izbora u Nju Hempširu zavisi koliko će Niki Hejli dugo izdržati u ovoj trci. Ukoliko ostvari dobar rezultat, očekuje da će nastaviti trku do 5. marta.

Smatra da bi njen motiv za to mogao da bude stvaranje uslova za neku vrstu političkog cenjkanja, posebno ukoliko ostvari dobar rezultat na ovim izborima.

“Da bude – da me Tramp uzme za vicepredsednika. Ukoliko to ne uradi, ostaću u trci do kraja“, rekao je Rajić i naveo da bi za to imala podršku nekoliko jakih donatora sa Volstrita i republikanskog krila koje ne voli Trampa. Mogućnost je, kaže, da se pojavi i kao treći kandidat, ali bi to bila nezgodna situacija i značila bi da se tako odvlače Trampovi birači.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić ističe da, ukoliko Tramp bude imao dvocifrenu prednost u Nju Hempširu, 14 do 15 odsto, može se smatrati da Niki Hejli nema šta da traži u izbornoj trci.

“Ako bude jednocifrena razlika, ona će nastaviti trku“, kaže Krstić i dodaje da tamo postoji veliki broj neopredeljenih birača.

Napominje da za republikance preostaju izbori u Nevadi, gde će pobediti Tramp, a da je u Južnoj Karolini čitavo partijsko rukovodstvo stalo uz Trampa.

S druge strane, kod demokrata, sve je izvesnije da će kandidat biti sadašnji predsednik Džo Bajden, iako nemali broj glasača te stranke sumnja da je on najbolji protivkandidat koji može da se suprotstavi Trampu, a i njegova sposobnost da vodi državne poslove se dovodi u pitanje.

Izbori kao referendum o Trampu

Ljiljana Smajlović napominje da se u Americi političko vreme meri na period pre i posle Trampa, te se i predstojeći izbori mogu posmatrati kao referendum o Trampu.

“Niki Hejli ima podršku obrazovanijih birača, bogatijih. Tramp ima podršku radničke klase, ruralnog stanovništva, slično kao i u nekim drugim, evropskim zemljama i kao kod nas. To je kao neki socijalni popis“, kaže Smajlović.

Što se tiče uticaja sudskih procesa, Predrag Rajić ne očekuje da će federalni Vrhovni sud doneti odluku da se Trampu zabrani učestvovanje na izborima u svim državama.

“Mislim da će presuditi da odluka suda u Koloradu nije ustavna i da će on biti kandidat, da će mu biti omogućeno da se takmiči, čak i ako bi se neki od ovih procesa okončao do novembarskih izbora“, navodi Rajić.

Krstić smatra da je to što se na pokretanje procesa čekalo nekoliko godina kod jednog broja birača stvorilo utisak da je reč o lovu na veštice - o političkim, a ne sudskim procesima.

To bi, kaže, moglo da ima efekat na neopredeljene birače – u Mičigenu, Pensilvaniji, Džordžiji, Nevadi...

Šta su teme izbora

Krstić napominje da će najvažnije u ovoj izbornoj kampanji biti da se mobilišu neopredeljeni birači.

“Većina građana SAD misli da je Tramp bolje vodio ekonomiju, zato demokrate moraju da pronađu nešto što bi bilo kontrateg – recimo glasanje za Trampovu ekonomiju bilo bi glasanje protiv demokratije“, rekao je Krstić.

Ljiljana Smajlović je pitanje migracije izdvojila kao nešto što Bajdenu ne ide u prilog, dok Predrag Rajić očekuje da u žiži budu socijalne teme, ali i da pravo na abortus bude pitanje koje će znatno uticati na ishod izbora.

“Jedna od tema će biti i da li je Džozef Bajden zbog svojih godina i gafova sposoban da bude predsednik“, rekao je Rajić, navevši da ni Tramp nije u cvetu mladosti ali da se na njegove gafove ne gleda kao na Bajdenove.

Iako spoljna politika do sada nije igrala veliku ulogu na američkim izborima, Smajlović kaže da obećanja Donalda Trampa možda nagoveštavaju da je tu došlo do nekih promena.

“Tramp kaže ja ću sprečiti Treći svetski rat, sada plaši američke birače Trećim svetskim ratom… Tramp bi snažno podržavao Izrael, ali tvrdi da bi i taj i rat u Ukrajini rešio za čas, ali ne kaže na koji način bi to radio. Činjenica je da je on odlučio da je to njegova prednost“, kaže Smajlović.

Koga građani Srbije žele na čelu Amerike

Ljiljana Smajlović je saglasna sa mišlju da su između ova dva kandidata građani Srbije naklonjeniji Trampu.

“Jedna od prvih stvari koje će vam reći je da on nije pokrenuo nijedan rat… Ljudima kod nas se bitno gadi trenutna američka uloga kada je rat u Izraelu i u Ukrajini u pitanju… Da li je Tramp nešto divno uradio za Srbiju - nije nešto naročito, ali se osetila drugačija atmosfera, tu je bio Ričard Grenel koji je bio nama naklonjen“, rekla je Smajlović.

Smatra da je za Srbiju dobro to što, ukoliko Tramp pobedi, u okruženju predsednika ima nekoga “ko zna nešto dobro o tebi, ili te ne mrzi kao većina onih koji su se bavili nama prethodnih decenija“.

“Mi smo prijatelji njegovog prijatelja Orbana, na primer“, dodala je Smajlović koja očekuje da bi, u slučaju novog mandata, Tramp vodio drugačiju i spoljnu i kadrovsku politiku.

Predrag Rajić smatra da je na Trampovu popularnost među građanima Srbije prvenstveno uticao negativan brend njegovih protiv kandidata, budući da se prvi put za mesto predsednika borio protiv Hilari Klinton, a sada protiv Bajdena.

“Bajden je devedesetih bio izrazito blizak bošnjačkoj i albanskoj strani u jugoslovenskim ratovima i tako je percipiran među našim stanovništvom“, rekao je Rajić.

Navodi da tokom Trampovog mandata jesu učinjeni pomaci u odnosima Srbije i Amerike, ali napominje da se ti odnosi poslednjih desetak godina “malo po malo pomeraju u pravcu koji nama odgovara“.

Milan Krstić je saglasan sa tim da je sa pojavom Donalda Trampa do tada idealizovana američka demokratija, kao i sama politika, počela da liči na politiku na Balkanu.

“U američkoj politici postoji šablon. Nadate se nekome koji će taj šablon da razbije. Prirodno je bilo da se nadate nekim radikalnim promenama prema Srbiji, ali se ona nije desila, iako je bilo veće fleksibilnosti nego tokom mandata Baraka Obame“, navodi Krstić.

Tu je, kako kaže, i jedan broj alternativno desnih građana Srbije, koji smatraju da su, posebno uz društvene mreže, postali deo globalne desnice koja se bori protiv liberalnih trendova.

Šta je srpski interes

Što se tiče interesa Srbije, Predrag Rajić ističe da nam se “neće nebo srušiti na glavu ako pobedi Bajden“, jer su se neke stvari u srpsko-američkim odnosima već promenile, sa dolaskom ljudi koji "nisu izgradili karijere na jugoslovenskim ratovima". Kao primer navodi Gabrijela Eskobara, koji je podržao Otvoreni Balkan.

Stav o nekim temama poput Kosova ne bi se, napominje, menjao ni u jednom slučaju. Međutim, dodaje da bi manevarski prostor bio znatno širi u slučaju Trampove pobede.

"Važno je napomenuti da napokon, posle mnogo godina, ozbiljno lobiramo u Americi, imamo ozbiljne ljude u obe partije“, rekao je Rajić.

Na pitanje da li bi Srbija trebalo da odloži sve probleme u nadi da će se u novembru u Vašingtonu nešto promeniti u njenu korist, Rajić kaže da postoje procesi koji ne zavise od nas, poput situacije na Kosovu i Metohiji i poteza Aljbina Kurtija usmerenih protiv srpskog stanovništva.

Međutim, napominje i da postoje procesi koji ne zavise ni od predsednika SAD.

“Njima se bave ljudi koji za to primaju platu i koji su prisutni na terenu. Mislim da mi vodimo kvalitetnu i prokativnu spoljnu politiku i ona donosi ipak određene rezultate. Ne bih rekao da su u Prištini bili prezadoviljni nekim potezima i ove i prehodne administracije“, rekao je Rajić i naveo da situacija nije kao 1999. godine.

Ukoliko Donald Tramp dođe ponovo na vlast, Ljiljana Smajlović ne očekuje da će svet nakon toga biti drugačiji. Za nju bi, kaže, dovoljno bilo kada bi se ratovi u Gazi i Ukrajini lakše i brže završili.

“Mi barem ne moramo da drhtimo od straha šta će biti ako se promeni predsednik Amerike“, ističe Smajlović.