Нова гранична правила Немачке – шта се мења?

Нови немачки министар унутрашњих послова, демохришћанин Александер Добринт, наредио је пооштравање контроле немачких граница. Притом би требало и да се са границе враћају људи који траже политички азил у Немачкој, ако немају важеће путне документе или ако су већ затражили азил у некој другој земљи Европске уније. Добринт је рекао да немачка савезна полиција сада има могућност враћања таквих особа са границе, али није обавезна да тако поступи. Дакле, полиција ће одлучивати од случаја до случаја.

Одређено је да ће од ове мере бити поштеђени труднице, болесни људи, малолетници без пратње као и други припадници рањивих група.

Како Добринт образлаже те мере?

Ради се о главном предизборном обећању немачког канцелара Фридриха Мерца, да ће од првог дана на власти почети враћања са немачких граница. Шеф канцеларовог кабинета Торстен Фрај рекао је за Први програм немачке телевизије (АРД) да се миграција мора смањити на "подношљиву меру". Бројни градови и општине годинама се жале да су школство и здравство преоптерећени, да су на тржишту стамбеног простора за изнајмљивање трошкови експлодирали.

Министар унутрашњих послова се очито нада да ће овом мером допринети одлуци миграната да ни не покушају да на овај начин уђу у Немачку. Истовремено, требало би да ова мера мотивише суседне земље – све су чланице Европске уније – да зауставе мигранте који су на пропутовању у Немачку. Торстен Фрај је рекао да су ове мере постале неопходне јер до сада нису могле довољно да се заштите спољне границе ЕУ.

Шта је правна основа за одлуке?

Враћање са границе је правно спорно. Члан 18 немачког Закона о азилу гласи: „Странцу се забрањује улазак у земљу, ако долази из безбедне треће земље“. Пошто је немачка окружена чланицама Европске уније, граничи се са безбедним земљама.

Европска правила међутим предвиђају да најпре мора да се установи која држава је надлежна за захтев за доделу азила. По правилу је то чланица ЕУ у коју је мигрант најпре ушао. Ипак, чињеница је да многи од њих путују до Немачке и на основу компликованог поступка онда и остану у земљи.

Алтернативно решење је записано у члану 72 Уговора о ЕУ, према којем се привремено може одступити од европске правне регулативе када је реч о "очувању јавног реда и унутрашње безбедности". Међутим, критеријуми за примену су високи. Немачки канцелар Фридрих Мерц је у Бриселу рекао: "Нико у немачкој Влади, па ни ја лично, није прогласио хитну ситуацију".

Бивши председник немачког Уставног суда Ханс-Јирген Папир сматра да је враћање са граница у складу са законом. Он је за немачке медије изјавио: 2Ја то видим тако, да је неотуђиво суверено право државе да не допусти свакој особи да уђе у земљу која изговори реч 'азил'. Према немачким законима је то могуће и исправно – као и према европским законима".

Политичке реакције у Немачкој

Очекивано, једнима су ове мере недовољне, а други сматрају да се отишло предалеко.

Једна од председавајућих посланичког клуба Зелених Катарина Дреге је за дневни лист Рајнише пост рекла да је враћања с границе "очигледно супротне европском праву". Она је додала: „Људи који на немачкој територији затраже азил, имају право на то да се тај захтев преиспита“.

На конгресу Левице шеф њиховог посланичког клуба у Бундестагу Серен Пелман оштро је критиковао ове мере: "Ко из страха од десничара спроводи десничарску политику, може само да изгуби". Додао је да ће Левица оштро да се супротстави таквој политици.

Социјалдемократи, коалициони партнери у влади коју предводе демохришћани, захтевају што бољу сарадњу са суседним земљама, које нису одушевљене овим мерама.

Делом екстремно десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) захтева још оштрије мере. Шефица партије Алис Вајдел рекла је да је Мерц обећао преокрет у миграционој политици са "јасним мерама против илегалног масовног досељавања", а сада је разочарао бираче и попустио пред социјалдемократама.

Реакције из иностранства

Суседне земље попут Пољске и Швајцарске изразиле су забринутост због поступака Немачке, бојећи се да ће морати да преузму велики број лица која сада Немачка врати са својих граница. Немачки канцелар Мерц је међутим у петак у Бриселу нагласио: "Ово није ексклузивно немачки поступак. Имамо координацију са нашим европским суседима".

Очигледно немачка Влада схвата увођење ових мера као стимуланс за ЕУ да поступи слично. Торстен Фрај је изјавио за АРД да немачка Влада тиме жели да брзо постигне резултате, како би се онда у миграционој политици увеле "по могућности европске" мере.

Шта даље?

Европска унија је дуго имала либералну политику према мигрантима, али се сада јасно креће у супротном правцу. То се очито дешава и због тога јер у све више земаља чланица јачају партије које су критички настројене према политици доделе азила.

Европска унија је већ донела оштрији закон о азилу, али он још није примењен. Планирана реформа европске законске регулативе предвиђа да се већ на спољним границама Европске уније може одлучивати о захтевима за азил особа које немају велике изгледе да остану у некој земљи Уније.

Торстен Фрај је критиковао договорену европску реформу, рекавши да она не долази само прекасно већ и да је недовољна. Додао је да је 16 земаља позвало Комисију ЕУ да преради договорена правила.

Садашња ситуација у Немачкој има корен у одлукама из 2015. Бивша канцеларка Ангела Меркел и њен министар унутрашњих послова Томас Демезјер (обоје из Хришћанско-демократске уније, ЦДУ, као и нови канцелар Мерц) одлучили су на врхунцу избегличког таласа из Сирије 2015. да не враћају тражиоце азила са границе. Сада је Добринт поништио ту одлуку из 2015.

Какав је досадашњи биланс?

Одмах после Добринтове директиве, она је почела да се примењује у четвртак и петак. Немачки булеварски лист Билд у свом издању недељом цитира из првог биланса. Полиција је према тим наводима регистровала 365 недозвољених улазака у земљу, а 286 миграната су враћени назад, преко границе. Међу њима је и 19 који су поставили захтев за доделу политичког азила. Главни разлози за враћање људи са граница је недостатак важеће визе, фалсификовани документи или претходно изречена забрана уласка. Четири особе су процењене као припадници рањивих група и смели су да уђу у земљу.

У листу се наводи да је у два дана ухапшено 14 кријумчара, да је реализовано 48 налога за хапшење и да је при покушају уласка у земљу откривено девет особа из екстремистичког или исламистичког миљеа.