Срби на КиМ немају поверења у институције, дијалог и политичаре, показало истраживање НВО Актив

У истраживању, спроведеном између јуна и децембра 2024. године, мапирани су ставови српске заједнице о политичкој, безбедносној, економској и друштвеној ситуацији на Косову и Метохији, у једном од политички најнестабилнијих периода последњих година.

Чак 91,2 одсто испитаника сматра да се ситуација на КиМ развија у погрешном правцу, док свега 10 одсто верује да ће живот за Србе бити бољи у наредне три године. Више од половине испитаних (57,9 одсто) наводи политичку нестабилност као кључни изазов, док 72 одсто не верује ниједној политичкој партији или актеру који заступа интересе Срба. Чак 86,9 одсто није желело да наведе било ког лидера у кога има поверења.

У погледу институционалног поверења, најбоље су оцењени Кфор (2,55), Влада Србије (2,49), Канцеларија за КиМ (2,33) и ОЕБС (2,31). Најниже оцене добијају Влада КиМ, српски министри и посланици у косовским институцијама. Грађани сматрају да су њихова очекивања систематски изневерена и да политички актери, како из Београда тако и из Приштине, нису показали довољно одговорности према сопственој заједници, наводи се у истраживању које је спровео "Актив".

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, доминира скептицизам. Готово половина (48,5 одсто) сматра да дијалог неће донети никакве промене, док 31,4 одсто верује да ће погоршати ситуацију. Тек 19,9 одсто види могућност позитивног исхода.

Безбедносна ситуација такође изазива забринутост: 29,1 одсто испитаника са севера Косова и Метохије изјавило је да се током 2024. године њихова лична безбедност осећала угрожено, док је укупан проценат за цело Косово 18,1 одсто. Миграције остају изражен тренд: 66 одсто испитаника познаје некога ко је напустио Косово и Метохију у претходних годину дана, а на северу тај проценат износи чак 70,9 одсто, наводи се у истраживању "Анализа трендова 2024".

Укидање динара посебно погодило Србе

Као нарочито тешка мера оцењена је одлука о укидању платног промета у динарима, која је, према резултатима, погодила готово 90 одсто испитаника. Упркос томе, бележи се позитиван помак у погледу поверења у медије који извештавају на српском језику са територије КиМ.

"Цео извештај је песимистичан и говори о самој егзистенцији српске заједнице на Косову и Метохији, а врло мало о њеном политичком учешћу. Тема миграција остаје без одговора, уз изостанак институционалне реакције како из Приштине, тако и из Београда, али и од стране међународних актера", рекао је извршни директор НВО "Актив" Миодраг Милићевић.

Један од аутора истраживања, Марко Савковић из ИСАЦ фонда, оценио је да готово нико не сматра да је безбедносна ситуација добра и да су након напада у Бањској забележени највећи падови у перцепцији сигурности у последњих пет година. Он је навео и да грађани све више изражавају осећај обесхрабрености и одустајања од политичког ангажмана.

Драгиша Мијачић из Института за територијални економски развој (ИнТЕР) истакао је да анализа јасно показује како Срби не осећају поверење у косовски институционални оквир, и да посебно становници севера Косова и Метохије имају конзервативније и критичније ставове у односу на остатак српске заједнице.

Учесници су закључили да је реч о јединственој и најсвеобухватнијој анализи ставова Срба на КиМ која пружа неопходне информације доносиоцима одлука и јавности, те позвали на хитно деловање како би се спречило даље погоршање стања.