Otpečaćeni dokumenti koji povezuju poznate sa Epstajnom – među imenima Klinton, Majkl Džekson i princ Endru

Sudija njujorškog suda Loreta Preska odlučila je da dokumenti koji su bili deo tužbe Virdžinije Đufre protiv Gilejn Maksvel iz 2015. godine treba da postanu javni.

U dokumentima se pominju imena mnogih javnih ličnosti koje su bile na listi poznanika Džefrija Epstajna - među kojima i dva bivša predsednika SAD Bil Klinton i Donald Tramp, muzičar Majkl Džekson i britanski princ Endru.

Žena koja tvrdi da ju je preminuli američki biznismen Džefri Epstajn podvodio i seksualno zlostavljao rekla je da je britanski princ Endru stavio ruku na njene grudi u Epstajnovoj kući na Menhetnu 2001. godine, navodi se u sudskim dokumentima iz građanske tužbe koja je otpečaćena.

Incident, koji je ranije prijavljen, a koji je princ Endru negirao, bio je među detaljima otkrivenim u gomili ranije redigovanih dokumenata, otpečaćenim prema sudskom nalogu od 18. decembra.

U dokumentima se spominju i bivši američki predsednici Bil Klinton i Donald Tramp, iako nijedan nije optužen za bilo šta ilegalno.

Čini se da u toj zbirci dokumenata, koja ima oko 900 stranica, nema nikakvih bombastičnih otkrića o Epstajnu ili njegovim saradnicima, ali se očekuje da će više dokumenata biti objavljeno u narednim danima.

Među više od 100 imenovanih ljudi, neki su optuženi za nedela, dok drugi u sudskim spisima iznose optužbe ili su potencijalni svedoci. Pravni podnesci opisuju dobro povezan društveni krug u Epstajnovoj orbiti. 

Epstajn se družio sa uticajnim ljudima sa Volstrita, članovima kraljevske porodice i poznatim ličnostima pre nego što je 2008. priznao krivicu za podvođenje maloletnice.

Oduzeo je sebi život 2019. u 66. godini, dok je čekao suđenje po federalnoj optužbi za trgovinu ljudima.

Desetine žena optužilo je Epstajna da ih je prisiljavao da pružaju seksualne usluge njemu i njegovim gostima na njegovom privatnom karipskom ostrvu, i u kućama u Njujorku, Floridi i u Novom Meksiku.

Imena više od 150 ljudi pomenutih u tužbi Virdžinije Đufre, jedne od Epstajnovih najistaknutijih tužiteljki, godinama su bila zapečaćena sve dok savezni sudija prošlog meseca nije odlučio da ne postoji zakonsko opravdanje za to.

U izjavi, Đufre je rekla da je imala seks sa nekoliko istaknutih političara i finansijskih lidera, uključujući američkog milijardera Toma Prikera.

U svom iskazu, ona je takođe rekla da je imala seks sa drugim istaknutim ličnostima koje su ranije negirale njene navode, uključujući bivšeg američkog senatora Džordža Mičela i bivšeg guvernera Novog Meksika Bila Ričardsona.

U odvojenom iskazu, Johana Sjoberg, koja je takođe tužila Epstajna, rekla je da je princ Endru stavio ruku na njene grudi kako bi pozirao za fotografiju sa njom, Đufre i Gilejn Maksvel, bivšom Epstajnovom devojkom.

Sjoberg je rekla da se na fotografiji nalazi i lutka na kojoj je pisalo "Princ Endru".

Endruu je oduzeta većina kraljevskih titula zbog povezanosti sa Epstajnom. On je prošle godine postigao nagodbu po građanskoj parnicu sa Đufre za nepoznatu sumu i negirao je da je počinio prekršaj.

Spisak proizilazi iz davno rešene tužbe za klevetu koju je Đufre podnela protiv Maksvel.

Gilejn, ćerka britanskog medijskog mogula Roberta Maksvela, služi 20-godišnju zatvorsku kaznu zbog regrutovanja maloletnih devojaka za Epstajna. Ona je podnela žalbu na tu presudu.

Đufre je optužila Maksvelovu da ju je regrutovala kada je bila maloletna da bi je Epstajn zlostavljao.

Sudija Loreta Preska, koja nadgleda slučaj, odlučila je da neka imena ostanu poverljiva, uključujući i osobe koje su bili maloletne kada ih je Epstajn zlostavljao.

Brojni dokumenti u ovom slučaju su objavljeni još ranije, pre nego što se Epstajn obesio u zatvoru dok je čekao suđenje.

Maksvelova i Epstajn su bili par početkom 1990-ih, pre nego što su skoro tri decenije bili poslovni saradnici i saučesnici u seksualnim zločinima.

Epstajn, finansijer sa moćnom mrežom u Sjedinjenim Državama i inostranstvu, i sam je optužen za silovanje mladih devojaka, ali je njegovo samoubistvo vešanjem u njujorškom zatvoru u avgustu 2019. zaustavilo krivično gonjenje.