Lula, levičar koji je srušio Bolsonara

Lula je podneo ostavku nakon dva mandata 2010. godine. U trenutku odlaska sa vlasti imao je rekordnu podršku od preko 80 odsto birača.

U narednoj deceniji njegova Radnička partija upletena je u splet korupcijskih skandala i optužena da je Brazil gurnula u brutalnu recesiju.

Njegov pad zacementiran je 2018. kada je osuđen na zatvorsku kaznu zbog optužbi za korupciju i zabranjeno mu je da se kandiduje na izborima te godine, na kojima je Bolsonaro pobedio.

Lulin boravak od 580 dana u zatvoru izgledao je kao melanholični kraj bajkovitog života u kojem se iz ruralnog siromaštva izdigao i postao jedan od najpopularnijih svetskih lidera, navodi Gardijan.

Međutim, Lula je oslobođen krajem 2019. i njegove osude su poništene uz obrazloženje da mu je nepravedno sudio Serđo Moro, sudija koji je kasnije preuzeo posao u Bolsonarovom kabinetu.

Lula, koji se prvi put kandidovao za predsednika 1989, najavio je da će se kandidovati u maju, obećavajući da će pobediti Bolsonara izvođenjem "najveće mirne revolucije koju je svet ikada video".

U kampanji za predsednika Brazila obećao je da će povećati mere zaštite za Amazon, iskoreniti glad i siromaštvo u zemlji i obnoviti multilateralnu međunarodnu politiku i regionalno vođstvo.

Njegovi najvažniji socijalni programi su "Fome zero" (program iskorenjivanja gladi) i "Bolsa familija" (finansijska pomoć za porodice koje školuju i vakcinišu svoju decu).

Priča počinje u državi Pernambuko 

Priča o Luli počinje u severoistočnoj državi Pernambuko, gde je rođen 1945.

Sa sedam godina, Lula je emigrirao na jug sa majkom Donom Lindu i šestoro braće i sestara i završio u blizini lučkog grada Santosa na obali Sao Paola. Tri godine kasnije, Lulina porodica preselila se u glavni grad.

Nadimak Lula je dobio kao hipokoristik imena Luis. Kasnije je 1982. godine nadimak zakonski dodao svome imenu. Pod tim nadimkom je poznat kod većine Brazilaca.

Lula je ušao ozbiljnije u radnički pokret i 1979. vodio niz štrajkova, učvrstivši poziciju najpoznatijeg brazilskog sindikalnog vođe i otvorivši put za stvaranje Radničke partije (PT) koju vodi do danas.

Nakon što je preuzeo vlast 2002. godine, iskoristio je neočekivane prihode da pomogne milionima građana da izbegnu siromaštvo i postao ugledni međunarodni državnik, pomažući Brazilu da obezbedi Svetsko prvenstvo 2014. i Olimpijske igre 2016.

Bivši čistač cipela i fabrički radnik, pokrenuo je prvu neuspešnu kampanju da postane prvi brazilski predsednik radničke klase 1989. Izgubio je još dva puta, 1994. i 1998. godine, pre nego što je konačno postigao cilj 2002. godine - istorijski trijumf koji je izazvao izliv emocija i nade širom zemlje.

Da nije bilo ukora Fidela Kastra pre skoro četiri decenije, Lula da Silva bi verovatno odustao od onoga što predstavlja jednu od najvećih političkih karijera.

"Slušaj, Lula... ti nemaš pravo da napustiš politiku. Nemate pravo da to radite radničkoj klasi. Vratite se u politiku", rekao je Fidel Kastro, Brazilcu tokom boravka u Havani, navodi Lulin biograf i prijatelj Fernando Moraiš o trenutku kada je brazilski sindikalni lider razmišljao o tome da prestane da se bavi politikom nakon što nije uspeo da postane guverner Sao Paola 1982. godine.