Чланство Србије у СЕПА, шта доноси српској привреди и грађанима

Србија је постала четрдесет прва чланица СЕПА, јединственог подручја плаћања у еврима. Ипак, прве трансакције биће омогућене у новембру, а пуни капацитет примене споразума за годину дана. Колико чланство у СЕПА значи за привреду и грађане.

У Србију се из дијаспоре само из европских земаља годишње шаље најмање три и по милијарде евра.

Некада скупим трансферима, а најчешће у кешу преко возача аутобуса или родбине. Такав начин чланством у СЕПА постаје сувишан, јер ће се пренос девиза из или ка некој од 40 земаља чланица обављати у неколико секунди. И то нон-стоп, двадесет четири сата, викендом и празником.

"И то ће га коштати врло мало. Значи коштаће га исто толико колико ће га коштати да изврши пренос новца у оквиру Немачке. Различите банке и различити пружаоци платних услуга имају различите тарифе, али то је најчешће из нашег искуства нека фиксна накнада која је често испод једног евра," изјавио је Никола Механџић, директор Монро пејмента.

Одлична вест

СЕПА зона плаћања ће донети конкретне уштеде привреди и региону у целини са којим Србија бележи суфицит у размени.

"Пријем у СЕПА је одлична вест за све нас који радимо са иностранством, који имамо трансакције у еврима или из иностранства или према иностранству. Значи велики напредак пре свега у смањењу трошкова. До сада смо по појединачној фактури, рецимо у међународном транспорту, плаћали између 20, 40, 45 евра, а сада ће то да спадне десет пута мање, што значи два до три евра", рекао је Петар Човић, директор "Ивашпеда Суботица".

За промет преко СЕПА домаће банке морају да се сертификују и уложе новац у опрему. То ће трајати од три до шест месеци јер за те трансфере нису потребне коресподентске банке са друге стране границе. Уколико то не ураде, изгубиће цео сегмент пословања у платном промету.

"То су инвестиције које су поприлично значајне за банку. Потребно је испунити извесне стандарде који се тичу и безбедности, инфраструктуре и испуњења стандарда који се зове ПСД2, платна регулатива која је већ неко време валидна у Европи, као и јака идентификација и двофакторска аутентификација клијената који врше онлајн плаћања," објаснила је Маја Микић, члан ИО за операције АИК банке.

Пријем није довољан

"Пријем не значи ништа уколико се техничко повезивање не спроведе тако да буде што јефтиније и да извршење трансакција буде подједнако ефикасно као што су данас плаћања у оквиру наше земље. Једино тако грађани и привреда ће моћи да осете праве користи од СЕПА и бржа и јефтинија плаћања са земљама Европске уније и региона", рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић.

Осим прилива преко СЕПА, би требало водити рачуна и о одливу новца ка иностранству, спречавању прања новца, виртуелним валутама и целом једном спектру безготовинских трансакција. Све је то Хрватска прошла у протеклих неколико година колико послује у зони СЕПА.

"Немамо више великих прекограничних накнада које су пре збиља онемогућавале озбиљан посао у остатку Европе за мање фирме којима такве накнаде узимају значајан део профита. Наши клијенти нису могли куповати криптовалуте у остатку Европске уније."

Дакле, са СЕПА ће део фирми које се баве трансфером новца изгубити посао у Европи, али ће им остати послови са остатком света.