Heljda sve popularnija

U novovaroškom kraju u toku je setva heljde za koju vlada sve veće interesovanje, posebno posle Uredbe ministarstva finansija od 8. maja, kojom je porez na brašno od heljde smanjen, i sada iznosi 8%, kao i za žitarice.

Tom uredbom ispravljena je nelogičnost i nepravda na koju već nekoliko godina upozoravaju proizvođači, lokalne uprave i mediji. Setva heljde trebalo bi da bude završena do poslednje sedmice juna.

Na zlatarskim poljima setva je u punom jeku, iako zbog kiše malo kasni, ali optimalni rok još nije prošao. Najveći proizvođač heljde u Srbiji, Jekoslav Purić, ovog juna zasejaće 30 hektara, za trećinu više nego lane.

"Upravo sam unapred prodao ovo seme koje sejem", priča Purić. "Ako bog da pa donese do roda, sve je unapred prodato, pa će da bude zasejano sve u okruženju."

Interesovanje za heljdu, zdravu i hranljivu biljku, poslednjih godina stalno raste i na tržištu i među ratarima, pa će ove godine u novovaroškom kraju biti zasejana na 150 hektara, više nego ikada ranije.

"Ne samo što se povećavaju površine već se širi i asortiman proizvoda od heljde", navodi Milinko Šaponjić iz Poljoprivredne službe opštine Nova Varoš. "Poslednjih godina imamo dva proizvođača koji proizvode jastuke punjene ljuspicama heljde, tu su i razne testenine, a u skorije vreme prodavaće se i oljušteno zrno heljde koje se koristi slično kao pirinač."

Sada zasejana heljda sazreće početkom septembra. Do tada ratare očekuje i žetva raži koja je posle mnogo godina opet posejana na zlatarskim poljima. Na ranije gotovo zapustelim oranicama rastu i ovas, ječam i spelta, organski gajeni pod nadzorom stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna.

Za seoska domaćinstva u planinskom kraju iznad 1.000 metara nadmorske visine, gde druge žitarice ne uspevaju, to je i nada za budućnost. Njihova prednost je u tome što na livadama i njivama nikada nisu koristili pesticide i veštačka đubriva, pa odmah mogu započeti organsku proizvodnju.