Шта Србију вуче у замку средњег дохотка, како може да достигне "фамозних" седам одсто раста

У оптимистичном сценарију, Србија би у следећој деценији могла да пређе магичну границу од 14.005 долара бруто националног дохотка по глави становника и тиме технички постане земља високог дохотка, поручили су из Светске банке. Међутим, чак и тада тешко да би се она могла сматрати државом високог дохотка у пуном смислу. То је пре скоро четири месеца изјавио главни економиста за регион Европе и централне Азије у Светској банци Иваило Изворски.

У том тренутку су процене те организације биле да ће привреда Србије расти ове године 3,5 одсто. Сада су неке од процена да ће бити и испод три одсто. Шта Србију вуче у замку средњег дохотка, да ли је потребна промена модела привредног раста и шта су услови за већи раст? 

Професор Драган Ђуричин и члан Саветодавног комитета Унеска указује да Србију у замку средњег раста вуче слаба инерција раста, условљена ниским нивоом бруто домаћег производа, али да је сигурно и ка расту вуче готово исти фактор који, како каже, може из "хендикепа да претвори у предност". То значи да се могу остваривати јаче стопе раста са нижег нивоа дохотка.

Појашњава да је, да би се обе ствари избалансирале, неопходан раст по одрживој стопи, која је довољно атрактивна да повећа потрошачки сентимент и очекивања инвеститора.

Како достићи фамозну стопу раста

"Инвестиције и потрошња су заправо дугорочне и краткорочне потрошње. С обзиром на то да имамо кашњења која су условљена геополитичким разлозима, пре свега, али и несналажењима у периодима транзиције на различите начине, та стопа би требало да буде минимално нешто преко четири одсто. А било би оптимално ако би та стопа била седам одсто. При томе, Србија и као део бивше Југославије и као део сужене Југославије и као sui generis држава никада није имала ту стопу. Управо то. Дакле, седам процената раста – то је фамозна стопа", наглашава Ђуричин.

Посебно истиче да је Кина са милијарду и 400 милиона људи остваривала неколико година двоцифрене стопе раста. Са 260 долара по глави становника 1960. године, кад је Србија имала 2.000 долара по глави становника и била просек бивше Југославије, данас има 13-14.000 долара.

Додаје да је Србија одавно препознала значај реалне економије у одржавању стопе раста и енергизовању раста. 

Сматра да свака земља која жели да иде агресивније у раст, да би остварила такозвани ефект достизања развијених земаља, а  у тој ситуацији је и Србија, мора да користи више колосека.

Декарбонизација, породично сребро, цена сувереног дуга

"Стране директне инвестиције, ми смо имали одлично искуство са њима, додуше оне имају један негативан ефекат, то је утицај на извознике, морате да инсистирате на стабилном девизном курсу, који је највероватније нереалан. Међутим, нето ефекат те мере је позитиван за државу. Морате користити оно што је давало резултате и морате проналазити нове изворе раста. По мени, за Србију је огроман извор раста енергетика", оцењује Ђуричин.

Напомиње да је у Европи велики тренд декарбонизације, односно замене производње енергије. Тај раст, те инвестиције се финансирају од стране Европе преко карбонских такса и преко разних инструмената који дају супституцију трошкова ако инвестирате у одрживе изворе. Тако да се долази до релативно јефтиних, у неким случајевима чак и бесплатних извора финансирања, што је формула успеха.

"С инвестицијама у енергетику ви ћете појачати и нешто што данас представља 'породично сребро' српске економије, а то је сектор информационих и комуникационих технологија. Јер, без довољно енергије ви немате развој у сектору информационих и комуникационих технологија, а то је у овом тренутку главни извозни сектор Србије", истиче професор.

Kритични фактори успеха у монетарној сфери су стабилност курса, величина девизних резерви je скоро 30 милијарди евра, плус резерве у злату, скоро 51 тона.

"Друга ствар, то је нешто што се зове цена сувереног дуга. Значи, свака држава емитује хартије од вредности. Неки то данас зову папири посебне намене. Ако је цена дуга на нивоу просечне цене капитала у држави, то значи да је екстерни дуг је ал пари са интерним дугом и то је јако, јако добро. Тако да је и цена сувереног дуга нешто што је јако, јако важно", закључује Ђуричин.

Цео разговор с професором Драганом Ђуричином можете пратити у видеу.