Pokušaj Prištine da uđe u Savet Evrope – u Moskvi smatraju da bi to bila ulaznica za opasne presedane

Ekatarina Entina sa Fakulteta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose u Moskvi smatra da bi u ovako ekstremnim uslovima u svetu Priština mogla da postane član Saveta Evrope i član NATO-a.

"Postavlja se pitanje šta ne bi Federacija BiH postala član NATO-a, bez Republike Srpske, zasto deo Moldavije ne bi mogao postati clan saveza, deo Ukrajine, mislim da bi strateški Zapad to mogao učiniti i u celoj toj priči to je najopasnije", smatra Entina.

Balkan kao region koji je bio okrenut saradnji sa svim stranama sada vide kao taoca konfrontacije Moskve i Zapada.

Polina Sokolovna sa iste viskoškolske institucije naglašava da "ne možete ostati partner i biti lojalni neprijateljima", obema stranama.

"Srbija pokušava da nastavi evropske intergracije bez uvođenja sankcija Rusiji i to je dobar primer ovog slučaja. Ruske vlasti i elita preuveličavaju podršku iz ovog regiona i potcenjuju kritike koje možemo da vidimo i u prijateljskim zemljama kakva je Srbija, i deo BiH, u Republici Srpskoj", dodaje Sokolovna.

"Na primer, ne mislim da je ijedan ruski državljanin svestan srpskog glasanja u Ujedinjenim nacijama", dodaje Sokolovna.

Kosovski Srbi, ocenjuju u Moskvi, trpe posledice dvostrukih koloseka. Na jednom su, u okviru Rezolucije UN 1244, prepoznati kao državljani Srbije a na drugom, onom nešto bržem, koji sve više vodi ka nezavisnosti južne srpske pokrajine su obespravljeni, bez međunarodne zaštite. Rusija će, očekuju nastaviti da podržava put Rezolucije UN.

Polina Sokolovna ukazuje na činjenicu da je cela ruska politika i ona koja se odnosi na Ukrajinu i međunarodna, bazirana na kosovskom presedanu iz 1999. i NATO agresiji koja je pokrenula degradaciju evropskog bezbednosnog sistema.

Smatra da su bombardujući Srbiju, NATO i SAD su nekako marginalizovali Rusiju iz sistema evropske bezbednosti. "Ako Rusija planira da bude adekvatan član UN onda neće priznati kosovsku nezavisnost, pre Beograda."

Ruski eksperti nisu zainteresovani samo za ono što se dešava sada na Kosmetu već i za posledice bombardovanja. Za 25 godišnjicu agresije na Jugoslaviju u Moskvi je pokrento međunarodno istraživanje koje se neće baviti samo 1999.godinom već i svim promenama koje su ti događaji ostavili decenijama posle.