Takovska 10: Kome će pripasti NIS – kompanija između nacionalizacije i sekundarnih sankcija

Budućnost NIS-a je i dalje neizvesna dok se čeka američka licenca za nastavak rada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je u vanrednom obraćanju da je rafinerija NIS-a ušla u režim "tople cirkulacije" i pozvao još jednom OFAK da odobri produženje licence.

Na jednoj strani su sekundarne sankcije SAD koje bi značajno otežale funkcionisanje privrede i život građana, s druge strane su mere koje bi Srbija da izbegne, pre svih nacionalizacija naftne kompanije koja je u većinskom vlasništvu Rusije.

Sudbina Naftne industrije Srbije trenutno je najvažnije pitanje u državi, kao i to ima li u realnosti boljih rešenja od nacionalizacije za koju se najviše zalažu SAD.

O svim pitanjima u vezi sa sudbinom NIS-a u emisiji "Takovska 10" govorili su Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, Željko Marković, ekspert za energetiku, Dušan Stojaković, ekonomski urednik Novosti i Ružica Vranjković, novinarka RTS-a.

Mićović: Ne treba trčati na pumpu

Tomislav Mićović rekao je da goriva ima dovoljno i da snabdevamo tržište iz uvoza i iz zaliha. Planirani uvoz u decembru je oko 113.000 tona. 

"Sada nema povećanja potražnje, ove zalihe će uz ozbiljan uvoz u decembru dati vremena da se pronađe rešenje. Predložili smo niz mera Ministarstvu energetike, prava je da rafinerija mora da nastavi da radi. Kod benzina je drugačije, u odnosu na dizel, NIS ima veće zalihe benzina, pa će tržište biti obezbeđeno. Redove ne možemo da planiramo, ali to nema puno smisla. Nešto veća potražnja će biti zadovoljena u decembru. U januaru imamo novi plan uvoza", rekao je Mićović.

Naveo je primer da je recimo obustavljena plovidba kod Golupca, zbog košave, pa će kasniti dovoz, pa su to poremećaji koji se mogu desiti.

"Uvoz se odvija brže, osim domaćih brodova i flota je povećana, nema jurnjave za brodovima, železnica je aktivirana, moguće je železnicom uvesti, tu su i auto-cisterne", naveo je Mićović. "Ne treba trčati na pumpu", izričit je Mićović.

Novinarka RTS-a Ružica Vranjković nadovezala se rekavši da imamo sve pokriveno do kraja januara, misleći na zalihe.

"Planiran je dodatni uvoz, dugoročno to nije održivo, pogotovo finansijski. NIS je počeo da troši svoje rezerve i ima ih do kraja decembra. Nema toliko skladišta za uvoz", rekla je Vranjković.

Šta čekamo od OFAK-a

Željko Marković kaže da čekamo da li ćemo dobiti licencu od OFAK-a, što znači da nam Amerikanci kažu - možete da poslujete u tom vremenskom periodu kao da niste pod sankcijama.

Međutim, kako navodi, došli smo skoro do kraja godine i sankcije su na snazi. "To bi značilo i da Rafinerija radi i da NIS može da uveze naftu preko Janafa i da je prerađuje", objasnio je Marković šta znači dobijanje licence. 

Američka administracija smatra da je dala dosta vremena od početka godine do oktobra i zato sada nisu izdali licencu NIS-u. Zapravo, tražimo licencu da NIS ne bude pod sankcijama određeni vremenski period, navodi Marković.

OFAK ako ne odobri licencu onom ko je traži, to ne objavljuje na sajtu. 

Od 9. oktobra nemamo licencu za rad NIS-a, pojasnila je Ružica Vranjković. Sad je Rafinerija u "toplom režimu" jer nema zaliha sirove nafte, dobili smo licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije, dodaje ona.

Veliki ekonomski problem

Dušan Stojaković, ekonomski urednik Novosti, voleo bi da NIS može da nastavi rad u tranzicionom periodu, odnosno da čuje lepe vesti iz Vašingtona večeras ili sutra.

Ukoliko se to ne desi, to je, kako kaže, veliki ekonomski problem za nas. "Kompanija je velika i kao najveći proizvođač i prerađivač nafte, učestvuje sa 12,5 odsto u našem budžetu. To je udarac za našu državu ako novac bude manji. Ti ljudi će možda ostati bez posla. Sve kompanije koje ne budu poštovale preporuke OFAK-a doći će u problem da će im biti ograničeno poslovanje", ističe Stojaković.

Prema njegovim rečima, nekim dobavljačima koji imaju operacije u inostranstvu ukoliko bi prema Americi imali neki posao, preti se najavljenim carinama od 500 odsto.

"Amerikancima bi bilo najlakše da mi nacionalizujemo NIS"

"Ponuda predsednika da se posle 50 dana donesu radikalniji potezi je velikodušna. Da se ne posvađamo ni sa jednim od naših strateških partnera. Amerikancima bi bilo najlakše da mi nacionalizujemo NIS. Ovo stanje oko NIS-a može da traje desetak dana. Postavlja se pitanje kako će se uplatiti pazar ukoliko se kešom bude trgovalo", pita se Stojaković.

Vranjkovićeva dodaje da NIS ima 327 pumpi u Srbiji i napominje da je tržište u regionu već poremećeno i zbog sankcija "Lukoilu". 

Ako pumpe prestanu da rade, ne mogu da vrše platni promet

Mićović kaže da niko nema takvu rasprostranjenost pumpi u zemlji kao NIS. Te količine dizela i benzina na koje računamo da će NIS staviti na tržište u decembru neće biti u mogućnosti na taj način da stave, navodi on. 

Smatra da bi bilo dobro da se bar sa jednom bankom nastavi rad, da bi se gorivo prodavalo.  

Situacija u vezi sa gasom  

Željko Marković kaže da gasni aranžman nije produžavan zbog situacije sa NIS-om. Pored glavnog pravca kojim se sada snabdevamo gasom - Balkanskim tokom, imamo i stari pravac pre Balkanskog toka, gde pravac izlazi na čvorište u Mađarskoj.

Takođe kaže da ćemo morati da kupujemo i po skupljim cenama. Što se tiče tehničkih kapaciteta možemo se snabdeti, ali ćemo to platiti većom cenom, podvukao je Marković, uz napomenu da ćemo možda potpisati ugovor sa Rusima, možda će i kod njih biti viša cena.

Stojaković kaže da dok imamo para moći ćemo da kupimo gas. Prednost Srbije je, nemamo more, pa se neka stroga pravila ne primenjuju, što se tiče snabdevanja ne treba da postoji strah, kaže Stojaković ali će to povući inflaciju, pad BDP-a. Vranjkovićeva dodaje da će to sve da košta i zbog transporta. 

Šta će biti 13. februara

Do 13. februara rusko vlasništvo ne treba da ostane u NIS-u. Govoreći o toj temi, Marković kaže da je odobrena licenca da se može pregovarati o promeni vlasništva, ali se postavlja pitanje da li će to biti transakcija na namenskom računu, ili neka drugačija isplata.

Posle 13. februara, ako se ne nađe partner, ne bi bila odobrena licenca da pregovaraju, niko ne bi mogao da kupi NIS, kaže Marković.

Mićović kaže da je 2008. ili 2009. napravljena istorijska greška, pa je naveo primer Mađarske iz 2009. godine. Ona bi, smatra, sada mogla da se ispravi ne pitajući za cenu.

Preuzimanje upravljanja do promene vlasništva

"Šta god da se dešava, jedina šansa da NIS dobije licencu za kupovinu sirove nafte je da Srbija preuzme upravljanje, kao Nemci ili Bugari, ali do promene vlasništva", smatra Mićović.

Više nije dovoljno da se preuzme upravljanje, nego zahtevaju potpunu eliminaciju vlasništva, kaže Mićović. Naveo je primer da su Bugari postavili jednog čoveka. U Mađarskoj je to bilo drugačije, promenili su zakon. Država nije imala uticaj na poslovanje MOL-a posle otkupa vlasništva.

Menadžment koji sada radi u NIS-u bi mogao da ostane neki kraći period i da funkcioniše dok ne nađu kupca, dok se Srbija ne odluči za teži korak, uz nadoknadu, dodaje on.

Sa druge strane Vranjkovićeva kaže da je OFAK upozorio "Lukoil" u mnogim zemljama da se ništa ne može uraditi bez njihove dozvole.

OFAK traži da bude uključen u pregovore

Dušan Stojaković kaže da su OFAK-ova pravila sklona promeni: firme koje imaju preko 50 odsto vlasništva u "prokazanim" ruskim firmama, ne mogu da rade. Kad je NIS prebacio deo vlasništva i kad su "neprokazane" ruske kompanije bile većinski vlasnici, onda su rekli ne može uopšte Rusi da budu.

Ukoliko Rusi pregovaraju sa Emiraćanima, Mađarima ili ostalim partnerima, OFAK traži da bude uključen u te pregovore, ali OFAK može da kaže - ne može, ukazuje Stojaković.

Ako je ikako moguće potrebno je da se sačuva imovina, dok traju pregovori, koja je ključna za Srbiju, kaže Stojaković.

Procenjena vrednost NIS-a

Marković kaže da postoje različite metode procene tržišne vrednosti NIS-a i kreću se od milijarde do 2,5 milijarde, neke procene kažu i 3,5 milijarde. To je proces koji traje.

Mićović dodaje da će kupac pitati američko ministarstvo finansija da li će moći da radi ukoliko kupi kompaniju. Procena vrednosti, dodaje, kreće od knjigovodstvene, ali posebna vrednost je tržište Srbije, jer ono raste. 

Ne trguje se akcijama NIS-a, moraju da se biraju kupci koji bi zadovoljili američku stranu, kaže Mićović.

Svaki kupac bi dobro došao, kaže Ružica Vranjković, navodeći da je teško naći investitora koji bi ulagao u naftni sektor.