NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto

Prilikom donošenja ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da je više faktora zajednički uticalo da cene hrane, posebno neprerađene, na domaćem tržištu ubrzaju rast prethodnih meseci. To su pre svega rast cena pojedinih prehrambenih sirovina na svetskom tržištu i nepovoljne vremenske prilike u dosadašnjem periodu godine, uz smanjene zalihe poljoprivrednih proizvoda iz prethodne godine zbog prošlogodišnje suše, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Takođe, kao posledica rasta svetske cene nafte nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, u junu su povećane i cene naftnih derivata. Pomenuti faktori su u najvećoj meri uticali i da ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji, nakon usporavanja u maju na 3,8 odsto, ubrza u junu na 4,6 odsto.

Procena Narodne banke Srbije jeste da bi međugodišnja stopa inflacije i do kraja ove godine mogla da nastavi da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5 odsto), dok bi tokom naredne godine trebalo postepeno da uspori.

Obrazlažući odluku Izvršni odbor je istakao da je neophodna opreznost u vođenju monetarne politike. Ukazano je da je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako nešto manja, još uvek veoma izražena, a to se pre svega odnosi na buduće trgovinske politike vodećih svetskih ekonomija, kao i geopolitičke tenzije.

Iako su pojedine zemlje postigle sporazume o carinama sa SAD još su prisutna brojna pitanja u vezi sa sprovođenjem postignutih dogovora, navodi se u saopštenju.

Nakon proglašenja primirja na Bliskom istoku svetske cene nafte i prirodnog gasa su smanjene, ali značajan rizik za njihov rast i dalje predstavljaju geopolitičke tenzije.

Oprezan pristup su u julu imale i vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi (FED), koje nisu menjale nivoe svojih kamatnih stopa.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju imao je istu dinamiku kao u prvom tromesečju i iznosio je 2 odsto međugodišnje, što je ispod očekivanja Narodne banke Srbije, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da je smanjeno investiciono i potrošačko poverenje, kao posledica nepovoljnog delovanja faktora iz međunarodnog okruženja, ali i protesta i blokada u zemlji, više se odrazilo na privredni rast nego što se prvobitno pretpostavljalo.

"Slično prethodnim tromesečjima, rast bruto domaćeg proizvoda, prema našoj proceni, bio je vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti investicija u automobilsku industriju, dok je u suprotnom smeru delovala smanjena aktivnost u građevinarstvu i energetici", ističe se u saopštenju.