НБС: Референтна каматна стопа остаје 5,75 одсто

Приликом доношења овакве одлуке Извршни одбор је имао у виду да је више фактора заједнички утицало да цене хране, посебно непрерађене, на домаћем тржишту убрзају раст претходних месеци. То су пре свега раст цена појединих прехрамбених сировина на светском тржишту и неповољне временске прилике у досадашњем периоду године, уз смањене залихе пољопривредних производа из претходне године због прошлогодишње суше, саопштено је из Народне банке Србије.

Такође, као последица раста светске цене нафте након избијања сукоба на Блиском истоку, у јуну су повећане и цене нафтних деривата. Поменути фактори су у највећој мери утицали и да укупна међугодишња инфлација у Србији, након успоравања у мају на 3,8 одсто, убрза у јуну на 4,6 одсто.

Процена Народне банке Србије јесте да би међугодишња стопа инфлације и до краја ове године могла да настави да се креће око горње границе дозвољеног одступања од циља (3 ± 1,5 одсто), док би током наредне године требало постепено да успори.

Образлажући одлуку Извршни одбор је истакао да је неопходна опрезност у вођењу монетарне политике. Указано је да је неизвесност у међународном окружењу, иако нешто мања, још увек веома изражена, а то се пре свега односи на будуће трговинске политике водећих светских економија, као и геополитичке тензије.

Иако су поједине земље постигле споразуме о царинама са САД још су присутна бројна питања у вези са спровођењем постигнутих договора, наводи се у саопштењу.

Након проглашења примирја на Блиском истоку светске цене нафте и природног гаса су смањене, али значајан ризик за њихов раст и даље представљају геополитичке тензије.

Опрезан приступ су у јулу имале и водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви (ФЕД), које нису мењале нивое својих каматних стопа.

Према процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа у другом тромесечју имао је исту динамику као у првом тромесечју и износио је 2 одсто међугодишње, што је испод очекивања Народне банке Србије, наведено је у саопштењу.

Додаје се да је смањено инвестиционо и потрошачко поверење, као последица неповољног деловања фактора из међународног окружења, али и протеста и блокада у земљи, више се одразило на привредни раст него што се првобитно претпостављало.

"Слично претходним тромесечјима, раст бруто домаћег производа, према нашој процени, био је вођен услужним секторима, а затим прерађивачком индустријом, где се виде ефекти инвестиција у аутомобилску индустрију, док је у супротном смеру деловала смањена активност у грађевинарству и енергетици", истиче се у саопштењу.