Trampove carine i kamatna kočnica – da li sada uzimati kredit

U junu je međugodišnja inflacija iznosila 4,6 odsto, na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena u junu bio je 0,9 odsto, uz najveći doprinos cena voća, usluga, mesa i naftnih derivata.

Zbog visokih temperatura postoji rizik i da bi ovogodišnja poljoprivredna sezona mogla biti ispod prosečne, a podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na to da su ovogodišnji prinosi pojedinih ranih sorti voća bili niži od prošlogodišnjih.

Najverovatnije će doći do slabijih prinosa, manje ponude i posledično viših cena, usled različitih klimatskih faktora, prognozira univerzitetski profesor Nikola Stakić.

O referentnoj kamatnoj stopi, kreditima, euriboru, Trampovim carinama, i o tome koliki je udeo razmene sa SAD, detaljnije sa profesorom Stakićem. 

Narodna banka Srbije odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto. Da li je u pitanju oprez centralne banke i zbog čega je još ne smanjuje?

Svakako, ovakva odluka je posledica pojačanog opreza usled faktora koji dolaze iz domaćeg, ali i međunarodnog okruženja.

Ako govorimo o internim faktorima, moramo navesti inflaciona očekivanja po pitanju hrane tj. poljoprivrednih proizvoda, imajući u vidu da će najverovatnije doći do slabijih prinosa, manje ponude i posledično viših cena, usled različitih klimatskih faktora.

Takav scenario možemo očekivati nakon letnjih meseci i ulaska u jesen koja tradicionalno predstavlja izazovan period u budžetiranju ličnih finansija.

Kada na to dodamo činjenicu da je hrana najvažnija kategorija potrošačke korpe, sa preko 30 odsto učešća, cenovni efekat će se pojačano osetiti nego što je to slučaj npr. u zemljama EU.

Tu nikako ne treba izuzeti ni međunarodne faktore, u vidu protekcionističkih trgovinskih mera, ali ni geopolitičke faktore na Bliskom istoku, koji utiču na povećanje cene nafte, kao jednog od najvažnijih cenovnih inputa velikog broja proizvoda i usluga.

Da li je bolje da centralna banka u Srbiji prati FED ili ECB, s obzirom na to da američka centralna banka ne spušta svoje kamatne stope, a Evropska centralna banka obara euribor – od čega najviše zavisi odluka?

Iako odluke FED-a i ECB-a utiču na globalnu likvidnost, tokove kapitala i kamatne stope, NBS autonomno donosi odluke u skladu sa svojim ciljevima monetarne politike kao što je očuvanje cenovne stabilnosti oličeno u targetiranju inflacije (cilj 3 ±1,5 odsto), kao i potrebom očuvanja celokupne finansijske stabilnosti.

U tom kontekstu, odluke velikih centralnih banaka se mogu koristiti kao ulazni signal, i to najpre odluke ECB-a, imajući u vidu stepen naše ekonomske povezanosti sa evropskim zemljama, ali ne mogu biti determinišući faktor koji je neophodno pratiti.

Na našu privredu, svakako, mnogo veći uticaj imaju dešavanja na evropskom kontinentu, ali se nikako ne mogu zanemariti potezi najvažnije centralne banke na svetu – FED-a, uzimajući u obzir važnost SAD u globalnim okvirima, naročito na finansijskim tržištima.

Kakve su prognoze za euribor, mogu li građani koji su uzeli kredite u evrima da budu spokojniji zbog otplate rate i da li ratovi i primirja imaju upliv u svemu tome?

Određeni indikatori za budući period ukazuju na mogući dalji pad euribora do kraja 2025. godine, ali to je svakako nezahvalno prognozirati usled veoma turbulentnog okruženja u kojem živimo.

Ako bude tako, posledično će i kamate na varijabilne kredite sa euriborom biti neznatno niže, ali to svakako ne znači i povratak u ono vreme kada su građani smatrali normalnom situacijom u kojoj su kamatne stope bile nulte, pa i negativne duži vremenski period.

Geopolitički sukobi mogu podići cene energenata i hrane, što smo i osetili kao posledicu rata između Rusije i Ukrajine, ali i cene drugih proizvoda i usluga, kao što su transport i logistika.

Takvi cenovni pritisci svakako utiču na monetarne vlasti u sagledavanju instrumenata koje mogu upotrebiti kako bi se postigli definisani ciljevi.

S druge strane, američki predsednik Donald Tramp povukao je novi potez – od 1. avgusta dodatno će se oporezivati proizvodi iz 14 zemalja, među kojima je i Srbija (35 odsto). Da li oni koji tek hoće da uzmu kredite treba da se zabrinu i uopšte šta može da se poljulja na polju ekonomije u svetu i kod nas?

Takve odluke, iako direktno utiču na one privredne subjekte koji posluju sa američkim partnerima, neće u kraćem roku imati značajnijeg efekta na domaće makroekonomske agregate, s obzirom na to da je udeo razmene sa SAD manji od 1,50 odsto naše celokupne spoljnotrgovinske razmene.

To se naročito odnosi na kreditnu aktivnost građana i privrede koji uzimaju različite oblike kredita ili u domaćoj valuti, ili su pretežno indeksirani za evro. To ne znači da takve mere neće uticati na globalnu trgovinsku razmenu, koja može usporiti privredni rast i dodatno podići inflatorna očekivanja.

Svaki ekonomista će vam reći da je najgori ekonomski scenario kada istovremeno "bolujete“ od visoke inflacije, rastuće nezaposlenosti i nepostojanja privrednog rasta, termin poznat kao stagflacija.

Šta bi Srbija mogla da uradi da bi ublažila carine, a da to nisu recipročne mere, jer je Tramp zapretio uvođenjem novih carina?

Teško je za ovakve mere naći adekvatne odgovore u kratkom roku. Verovatno će se tražiti određena izuzeća ili povoljnosti kroz diplomatske aktivnosti. Carinski ratovi nikome ne mogu doneti dobro na duži rok.

Oni su više "upozoravajuća zastavica“ kako bi se ostvarili neki drugi, često neproklamovani ciljevi.

Ono što je do nas, to je svakako da radimo na podizanju konkurentnosti domaće privrede i pokušaju da se diverzifikuju izvozna tržišta kako bi se umanjila preterana zavisnost od pojedinih tržišta.

Tramp je objavio da će najavljene uvozne carine od 50 odsto na bakar zvanično stupiti na snagu 1. avgusta, a cena bakra je odmah skočila, šta bi moglo da se dešava u narednom periodu?

Bakar je jedan od najvažnijih industrijskih metala i kao berzanska roba podložan je brzim cenovnim oscilacijama.

Nakon takvih vesti, obično dolazi do određene konsolidacije, ali će svakako dugoročni trend zavisiti od ponude kod glavnih proizvođača i potražnje u elektronskoj i građevinskoj industriji.

Kad smo kod carinskih ratova, devizne rezerve predstavljaju vrstu odbrambenog sistema ukoliko bude neke neizvesnosti u međunarodnom okruženju. Bruto devizne rezerve NBS na kraju juna iznosile su 27,40 milijardi evra i u odnosu na kraj maja povećane su za 4,7 miliona evra. Šta ovaj podatak znači za privredu, a šta za obične građane?

Na osnovu različitih indikatora, ti iznosi su i više nego dovoljni da se obezbedi stabilna eksterna pozicija svih učesnika na domaćem tržištu.

Takav nivo rezervi znači da NBS ima dovoljno jak manevarski prostor za intervencije u slučaju eksternih šokova, a građanima pruža dodatnu sigurnost po pitanju intervencija na deviznom tržištu, kako se ne bi dozvolili nagli pritisci na devizni kurs između dinara i evra.