Dimitri Kerkezes: Ekspo nije projekat za jednog čoveka i jednu stranku, već za celu naciju

Gospodine Kerkezes, iza nas može da se vidi maketa Ekspa i kako će izgledati ta izložba, koja će biti održana 2027. godine u Beogradu. Međutim, ovde postoje politički predlozi da se ovaj projekat zaustavi. Kakav je vaš komentar na to?

Važno je uzeti u obzir činjenicu da je, kada je Srbija konkurisala za ovaj projekat, delegacija koju su činili svi predstavnici zemalja članica Međunarodnog biroa za izložbe osigurala široku političku podršku. Održan je sastanak u Narodnoj skupštini sa predstavnicima različitih političkih stranaka, gde smo se uverili da niko nije protiv ovog projekta. Jer Ekspo nije projekat za jednog čoveka, jednu određenu grupu ili jednu političku stranku. To je projekat za celu naciju. Nije važno sa kog dela političkog spektra dolazite – Ekspo mora biti projekat za sve u Srbiji i sve u regionu. Verujem da je, možda zbog nekih drugih dešavanja, Ekspo postao uvučen u političke sukobe, kao što se, nažalost, često dešava sa megaprojektima, i da je postao simbol nečega što se želi uništiti, jer navodno predstavlja sve ono što je loše. Ali ovo je projekat koji predstavlja budućnost Srbije i celog regiona.

Da li je opozicija promenila mišljenje, ili su se okolnosti u Srbiji promenile?

Ne mogu sa sigurnošću da kažem da li su se okolnosti promenile. Mislim da opozicija, možda, ima problem sa trenutnom vlašću i da su možda iskoristili Ekspo kao način da kroz njega pokušaju nešto da dokažu protiv vlasti. Ipak, mislim da je važno da razumemo da je ovo projekat za sve u Srbiji. Ovo je nacionalni projekat. Nije projekat Beograda. Ekspo će se održati u Beogradu, ali mora da ima širok uticaj širom zemlje, i nadamo se – širom regiona.

Mislim da je važno fokusirati se na to koliko je ovaj događaj značajan na međunarodnom nivou, koliko je važan za ceo svet. Posle samo sedam ili osam meseci od trenutka kada je Ekspo zvanično potvrđen, mi smo već blizu 100 zemalja – ako ne i tačno 100 – koje su potvrdile svoje učešće.

Za mene, u tako kratkom vremenskom periodu, to pokazuje neverovatno interesovanje međunarodne zajednice da dođe ovde i da svi zajedno budu u Beogradu 2027. godine.

Ali da li Međunarodni biro za izložbe političku nestabilnost vidi kao izazov? Ili da pitam konkretnije, postoji li šansa da otkažete Ekspo u Beogradu zbog političke nestabilnosti?

Pre svega, ovo ne bi bila prva zemlja u kojoj smo organizovali Ekspo, a koja je imala političku nestabilnost. To je prilično uobičajeno. I svaka zemlja ima svoje periode stabilnosti i neizvesnosti. Prethodni domaćini ove izložbe takođe su imali mnogo nestabilnosti tokom faze priprema.

Ne znam da li je to loša karma koja prati Ekspo, ali videli smo to, na primer, u Japanu, gde je Ekspo otvoren pre nešto više od mesec dana i beleži rekordni broj posetilaca još tokom prvog mesecu. Pre dve godine, postojala je ogromna negativnost oko događaja. Govorilo se kako se troši previše novca, kako japanski narod to ne želi, kako svetu više ne treba Ekspo. Čak su i politički akteri bili negativni prema ovom događaju. Ipak, danas svi ističu koliko je spektakularan ovaj događaj, koliko dobro sve funkcioniše, koliko ljudi želi da poseti izložbu, kako su ljudi ponovo zavoleli ove događaje, da su se zaljubili u njih i da žele da ih posete. Ne samo iz Japana, već iz celog sveta.

Dakle, za mene, ne mislim da postoji bilo kakav rizik. Za nas nije novost da se u nekoj zemlji suočavamo sa političkom nestabilnošću. Moramo da radimo sa vladom, ali i sa svim političkim strankama kako bismo osigurali da ovaj projekat ide u pozitivnom pravcu. To je najvažnije za Međunarodni biro za izložbe. A mislim da je važno i da ljudi razumeju šta je taj biro. To nije grupa privatnih građana koja odlučuje šta će da se dešava, već je to skup 184 vlade. Iste one vlade država koje su članice Ujedinjenih nacija, njih 184 su članice i ovog biroa. Dakle, to su odluke vlada. Da bi Međunarodni biro za izložbe povukao priznanje, morao bi da postoji zaista kritičan problem unutar Ekspa, a danas to uopšte ne vidimo.

Vreme je novac, a nema baš mnogo vremena, 2027. godina je veoma blizu. Mislite li da ćemo uspeti da završimo sav ovaj komplikovani posao na vreme?

Da. U ponedeljak sam stigao u Beograd, ali srećom pre nego što sam došao na ovaj intervju s vama otišao sam u Surčin. Uvek me impresionira koliko brzo teku građevinski radovi. Mislim da treba da se prisetite kako su mediji prošle godine izveštavali u Japanu. Postavljalo se isto pitanje: Hoćemo li završiti sve na vreme? Govorilo se da sve kasni, da organizator Ekspa kasni, da zemlje učesnice kasne. Ipak, Ekspo ima tu čudesnu moć da sve što kasni ipak na kraju bude gotovo na vreme. To smo videli u Osaki. Sve je otvoreno na vreme. Paviljoni su bili spektakularni, i danas su takvi.

I ovde imam isto poverenje. Vidim kako napreduje Ekspo selo. Kad sam poslednji put dolazio, u novembru ili decembru prošle godine, nije bilo Ekspo sela, samo su bili vidljivi radovi na temeljima. Danas vidim da su već iznikle ogromne zgrade. Dakle, mislim da smo sigurni da će gradnja ići stabilnim tempom.

Ali svi misle da je najveća komplikacija na Ekspo projektu gradnja. A nije baš tako. Gradnja je nešto što je pod vašom kontrolom. Srbija to kontroliše, što znači da može vrlo dobro da isplanira i da obezbedi da sve bude spremno na vreme.

Komplikovan deo je kada više od 100 zemalja počne da oprema svoje paviljone. Treba uskladiti više od 100 zemalja u vrlo specifičnom i kratkom roku. To je komplikovaniji deo posla.

Dakle, što se tiče same lokacije Ekspa, nemam nikakvih sumnji da će biti spremna, i nemam sumnji da će i zemlje učesnice biti spremne. Ali verujte mi, za godinu ili godinu i po, pitaćete me isto pitanje i pitaćete me da li su zemlje učesnice spremne.

Da, ali hajde sada da pričamo o novcu. Ekspo će koštati 1,3 milijarde evra. Kako možemo biti sigurni da ćemo na ovom projektu zaraditi novac?

Pre svega, važno je da razdvojimo troškove. Kada govorimo o troškovima jednog Ekspa, mislim da previše ljudi voli da sve stavi na isti račun. Kao što ste upravo rekli, to je 1,2 do1,3 milijarde evra. Ali u to su uključeni troškovi infrastrukture. To znači pruge, putevi, auto-putevi koje treba izgraditi, sva infrastruktura koja može biti izgrađena oko samog projekta.

Niko ne tvrdi da se ulaganje u to može vratiti za vreme trajanja događaja od tri ili čak šest meseci. Zato, kada zemlja pristupi projektu, ono što želimo da znamo je šta je zaostavština, šta je ono što ostaje. Zašto je to toliko bitno? Zato što znamo da se ovakva ulaganja, bilo da su u infrastrukturu ili izvan same lokacije Ekspa, a koje treba napraviti da bi lokacija bila funkcionalna za Ekspo, ne mogu vratiti za tri meseca.

Zato moramo da budemo sigurni da postoji dobra namena i posle Ekspa za ovu lokaciju, da ona služi gradu, građanima i zemlji.

Kada govorimo o upravljanju i operacijama Ekspa: da, cilj svakog Ekspa treba da bude da pokrije troškove i da se bar ne ide u gubitak. Nije uvek cilj profit. Ali mnogi su to postigli. Milano je ostvario zaradu. Jedan od najpoznatijih je Aiči Ekspo, koji je održan 2005. u Japanu, koji je ostvario profit od 110 miliona dolara. Taj novac je zatim reinvestiran u grad i arhitekturu Aičija.

Dakle, kada govorimo o operacijama i upravljanju Ekspom, da, mora biti dobro vođen projekat. Trebalo bi, bar, da pokrije troškove. Mislim da po tom pitanju, možemo biti mirni.

Ali kada srpske vlasti govore o Ekspu, one obično misle na Ekspo plus, ambiciozni plan o ulaganju skoro 18 milijardi evra u infrastrukturu. Da li je to glavni razlog zašto neki ljudi u Srbiji misle da je Ekspo skuplji nego što zapravo jeste?

Bojim se da jeste. Ajde da to razdvojimo na dva dela. Svaki put kad sam dolazio u Beograd govorio sam da Ekspo mora biti nacionalni projekat. Svaki građanin Srbije mora da oseti da je Ekspo baš za njega. I da mogu biti deo toga. Ne mislim da je loše želeti da unapredimo zemlju, da želimo da ulažemo i pravimo više infrastrukture, više sadržaja za građane. Ali mislim da je važno razlikovati te dve stvari.

Ekspo ima svoj trošak, trošak koji je prijavljen Birou za međunarodne izložbe, trošak koji znamo i razumemo, i koji ima smisla. Svi ostali projekti, nadamo se, imaju neki pozitivan uticaj na život građana Srbije, ali ne mogu se direktno vezivati za Ekspo.

Veoma je uobičajeno tokom priprema za Ekspo da vlada iskoristi priliku da pokrene druge investicione i razvojne projekte širom zemlje i da na tome profitira. Nažalost, ne želim da ljudi pomisle da ti projekti ne bi postojali da Ekspo ne postoji.

Verujem da je to prirodni razvoj Srbije, usluga i infrastrukture koje su zemlji možda trenutno neophodne. I ja volim da mislim, isto ono što je mislila većina vlada domaćina Ekspa, da su investicije koje se dešavaju oko Ekspa više neka vrsta katalizatora. Znamo gde bismo želeli da budemo 2050. ili 2060. godine, znamo koji nivo razvoja želimo da naša zemlja dostigne. Organizovanje globalnog događaja poput ovog – bilo da je to Ekspo, Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo – daje zemlji i vladi podsticaj da mogu da investiraju i započnu druge projekte brže.

I mislim da se to takođe mora posmatrati kao pozitivna stvar. Ti projekti nisu nužno povezani, i to nije budžet Ekspa.

Nikada mi nije bio predstavljen, niti sam video da je Vlada Srbije predstavila budžet od 18 milijardi evra za ovaj događaj. Uvek smo imali uvid u ono što je predstavljeno Izvršnom komitetu i našoj Generalnoj skupštini, a to je u rasponu od 1 do 1,3 milijarde evra – i to nam ima smisla.

Nećemo prihvatiti investiciju od 18 milijardi kao deo Ekspa, jer to nema nikakve veze sa samim događajem. Ali se nadam da je to deo šireg podsticaja za razvoj zemlje.

A možete li možda da objasnite kako je Nacionalni fudbalski stadion povezan sa Ekspom, i kako je, recimo, neka bolnica na jugu zemlje povezana sa ovom izložbom?

Kao što sam rekao, za bolnicu u južnom delu zemlje ne mogu da kažem da je povezana sa Ekspom. Opet, nadam se da je deo tog katalizatora – da vlada vidi priliku da pokrene ulaganja i transformaciju lokacije Ekspa i da sada koristi tu priliku da to isto uradi i u drugim gradovima širom zemlje.

Mislim da je to, na neki način, pokušaj da se sve delove zemlje poveže sa nečim pozitivnim. Ovakav događaj će doneti neverovatnu pažnju Srbiji 2027. godine. Oči sveta biće uprte u Beograd. Verujem da će mnoge zemlje, kada znaju da će biti u centru pažnje, želeti da iskoriste tu priliku da se predstave u najboljem svetlu.

Ali kada sve te troškove stavimo zajedno, da li je to kao mešanje jabuka i narandži – ili, kako bismo mi to na srpskom rekli, kao da smo pomešali žabe i babe?

Hajde da kažemo da za nas nema nikakvog mešanja, jer mi znamo šta je Ekspov budžet. Nećemo se meštati u to šta još vlast hoće da uradi.

Stadion, s druge strane, iako nije direktno povezan sa Ekspom i nije deo same lokacije, nalazi se tik pored lokacije Ekspa. Ne znam da li će biti završen na vreme i da li će moći da se koristi tokom Ekspa ili ne. Ali to nam je uvek predstavljano kao deo šireg razvoja Beograda.

Od dana kada je Vlada Srbije podnela kandidaturu za Ekspo 2027, znali smo da je stadion deo tog šireg plana. Naravno, kada gledate Ekspo, pomislite da je sjajna stvar da stadion bude u blizini, jer je to ogromna scena za održavanje događaja, koncerata. To su događaji koji mogu dovesti velike svetske izvođače. I želite da što više ljudi uživa u tome – ne da imate malu binu za 2.000 ljudi, već prostor za 20.000 ili 40.000 ljudi.

Ne znam da li će stadion biti gotov na vreme. Ne pratim to jer nije direktno povezan. Nije da će Ekspo propasti ako stadion ne bude spreman. Ako bude spreman, biće dodatni bonus za Ekspo. A ako ne, to je nešto što ostaje za budućnost zemlje.

Deo kritika odnosi se i na nedostatak transparentnosti. Ekspo je projekat od nacionalnog značaja. Prema srpskom zakonu, u takvim slučajevima javne nabavke nisu obavezne. Da li smatrate da je unapređenje transparentnosti, javnost podataka, važno?

To je zanimljiva tema, jer smo o tome dosta slušali u Parizu, a mislim da su i naše države članice tome posvetile veliku pažnju, postavljajući neka veoma zanimljiva pitanja srpskoj delegaciji u okviru Međunarodnog biroa za izložbe.

Mislim da je važno, pre svega, da vam kažem da u ime Međunarodnog biroa za izložbe, da Beograd i Srbija moraju da nam podnose izveštaje dva puta godišnje – svakih šest meseci – pred Izvršnim odborom. Tamo pitanja mogu biti prilično oštra, ukoliko postoje sumnje. Takođe, moraju da podnose izveštaj i dva puta godišnje pred Generalnom skupštinom.

Dakle, za nas je to stalni radni odnos, u kojem dobijamo odgovore od srpskog tima kako bismo sve razumeli.

Mislim da je tačno da je projekat od nacionalnog značaja. Koliko ja razumem, nije da su javne nabavke potpuno ukinute, već da su pojednostavljene. To je zapravo prilično uobičajeno kod velikih infrastrukturnih projekata, ne samo kod Ekspa.

Ako vam dam primer Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine, svi bi rekli da su bile spektakularan uspeh. Ali da li ste znali da je Francuska takođe donela privremeni zakon kojim se ubrzavaju procedure za javne nabavke i izdavanje građevinskih dozvola, kako bi mogli da postave sve te privremene objekte širom Pariza za potrebe Olimpijskih igara?

Dakle, to nije nešto što se ne viđa. Ne verujem u ukidanje procesa javnih nabavki, ali verujem u njihovo pojednostavljenje.

Za mnoge prethodne Ekspo događaje donosili su se posebni zakoni. Ovo su veoma veliki projekti, a vremenski okvir za njihovu realizaciju je vrlo kratak. Niko ne želi da zanemari bezbednost. Niko ne želi da zanemari transparentnost. Ali moramo da pronađemo način da pojednostavimo sve procedure.

Vlasti u Srbiji očekuju četiri do pet miliona posetilaca tokom leta 2027. godine. Niste prvi put u Beogradu. Da li mislite da imamo dovoljno infrastrukture za sve te goste? Mislite li da imamo dovoljno hotela, dobru vezu od Surčina do centra grada?

Danas verovatno još ne. Ali znam da se na tome radi. To je deo obaveze Vlade Srbije i Grada Beograda – da se to postigne. Potrebno je da lokacija Ekspa bude jako dobro povezana sa gradom, jer će većina ljudi dolaziti aerodromom. A vi ste i zemlja bez izlaza na more, što znači da će mnogi dolaziti i kolima.

Mislim da moramo uzeti u obzir ono što smatram ključnim u ovom projektu – da je ovo nacionalni projekat, kao što ste rekli, ali je takođe i veoma važan regionalni projekat.

Mislim da je ovo nešto što je region čekao decenijama – prilika da međunarodna zajednica dođe ovamo i vidi sve iz prve ruke.

Ali nije ovde važno šta ćemo mi da kažemo. Pozivamo sve da dođu ovamo i da to sami dožive. Jedna stvar koju uvek govorim organizatorima jeste – ako se plašite da vaša zemlja ima neke probleme, ili da vaša vlada ima probleme, ništa ne možete sakriti tokom Ekspa.

Preko 100 zemalja biće ovde, živeće ovde skoro godinu dana, jer moramo uzeti u obzir vreme potrebno za pripremu paviljona, tri meseca trajanja Ekspa, i zatim demontažu. Tokom te godine, dok su svi ovde, ne možete sakriti stvari. Dakle, to je neverovatna prilika.

Da, ali predsednik Aleksandar Vučić je rekao da moramo da izgradimo više od 100 hotela. Znam da to nije pitanje za Vas, ali ko će da izgradi sve te hotele? Da li je to moguće u tako kratkom vremenu?

Da, mislim da je to moguće. Ali, moje pitanje nije da li je to moguće. Pravo pitanje je – da li su vam zaista potrebni? To je zaista ključno. Mislim da to nije nešto na šta ja mogu da odgovorim. Za mene nije pitanje samo da li su potrebni za Ekspo već – šta će biti sa njima posle?

Jedna veoma važna stvar: ne želimo da Ekspo ostavi za sobom "bele slonove" – ono što smo viđali u prošlosti nakon velikih manifestacija. Čak ni Ekspo događaji nisu nevini kada je reč o tome – i oni su ponekad ostavljali takve nepotrebne objekte.

Ali to je nešto što je, verujem, postalo prioritet za naše države članice još pre nego što sam ja došao u Međunarodni biro za izložbe. Mora da postoji snažno nasleđe, nešto što ostaje iza Ekspa. I to nije samo lokacija, to je i infrastruktura koju gradimo.

Dakle, ako vam zaista treba još 100 hotela – ne znam tačne brojeve za Beograd da bih mogao da procenim da li vam zaista toliko treba. Ne smemo zaboraviti ni da imate velike gradove vrlo blizu Beograda. Imate Novi Sad, koji nije daleko. Vrlo je lako odsedati tamo i dolaziti u Beograd tokom trajanja Ekspa. Ako su vam zaista potrebni, ono što bih voleo da vidim jeste da ti hoteli imaju svrhu i posle Ekspa. Jer nije zanimljivo investirati i graditi hotel koji će trajati samo tri meseca – i onda nestati.

I ako biste morali da opišete u jednoj rečenici zašto je Ekspo dobar, ili zašto je važan za ljude u Srbiji i njihove živote – šta biste rekli?

Iskreno, tokom ta tri meseca Beograd će biti centar sveta, Srbija je predložila temu kakva nikada ranije nije viđena na nekom Ekspu – Igraj za čovečanstvo. To je tema o muzici, kulturi i sportu, ali i o "igranju" sa intelektualnim konceptima, kao što su veštačka inteligencija i nauka.

Nikada nisam video da postoji toliki entuzijazam u svetu da se učestvuje na jednom Ekspu tako brzo. Rekao sam to na početku ovog intervjua – imate već više od 100 zemalja koje su potvrdile učešće u roku od samo sedam meseci od početka pozivanja. Takvu brzinu do sada nismo videli.

Dakle, ceo svet će biti ovde, razgovarati o jednoj zajedničkoj temi, dostupnoj građanima Srbije tokom ta tri meseca. Mislim da je to prilika koja se pruža jednom u životu.