Регионалне иницијативе – корак ка Европи или замена за чланство

Западни Балкан већ годинама чека на ново проширење Европске уније, а у међувремену су покренуте бројне регионалне иницијативе које су требало да олакшају економску сарадњу и припреме земље за будуће чланство.

Иако су Цефта, "Отворени Балкан" и Берлински процес представљени као важни кораци ка повезивању региона, резултати су, према оцени помоћника директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Бојана Станића, били различити.

"Оне су најављене као значајан помак, али су резултати били симболични", оценио је Станић, говорећи пре свега о иницијативама "Отворени Балкан“ и Берлинском процесу.

Он истиче да потреба за регионалном интеграцијом постоји, нарочито у привреди, јер су економије Западног Балкана мале и снажно ослоњене и на увоз и на извоз. Заједнички наступ, како каже, омогућио би лакши приступ тржиштима и јачу преговарачку позицију у све сложенијем међународном окружењу.

Као најуспешнији пример регионалног повезивања издваја Цефта споразум, који је значајно повећао обим унутаррегионалне трговине.

"Све земље Западног Балкана које су чланице Цефта значајно су повећале обим унутаррегионалне трговине, што се одразило на раст компанија и ново запошљавање", навео је Станић.

Према његовим речима, Србија је као најконкурентнија привреда региона у робној размени са тржиштима Западног Балкана достигла суфицит од око три милијарде евра. Ипак, упозорава да Цефта има своје границе, јер се углавном односи на слободну трговину робом, док је за потпунији економски простор неопходно омогућити и лакши проток људи, услуга и капитала.

Политика успорила регионално повезивање

Станић сматра да су политичке околности и недостатак доследне примене договореног главни разлог што иницијативе нису дале веће резултате. Подсећа да је идеја "Отвореног Балкана" била да се постепено успостави јединствено регионално тржиште и омогући привилегован приступ јединственом европском тржишту.

"Идеја је била да, ако већ дуго чекамо на улазак у Европску унију, Западни Балкан буде интегрисан и добије привилегован приступ јединственом европском тржишту. До тога, међутим, није дошло", нагласио је Станић.

Према његовој оцени, додатну неизвесност ствара чињеница да се као најозбиљнији кандидати за приступање ЕУ данас помињу Црна Гора и Албанија, док се за Србију, Босну и Херцеговину и Северну Македонију не назире бржи пут ка чланству.

Станић указује да привреда региона у међувремену трпи нове препреке – од квота на челик и ограничења у друмском транспорту до механизама попут Цбам-а и других трговинских баријера које постепено уводи Европска унија.

Иако су поједини помаци видљиви, попут лакшег путовања између Србије, Албаније и Северне Македоније или почетака сарадње на јединственом тржишту рада, они су, како оцењује, далеко испод првобитних очекивања.

"Направили смо одређене помаке, али далеко мање од онога што је било потребно, имајући у виду време које смо изгубили. А време је сада кључни фактор, јер то утиче и на економију, и на демографију, и на укупну стабилност региона", поручио је Станић.

Он додаје да би крајњи циљ требало да буде простор на којем ће грађани и привреда функционисати без осетних административних препрека, по узору на земље Европске уније, али да је за то неопходно више политичке воље и доследнија примена већ постигнутих договора.