Četvrtkom u 9: Kuda plove svetska i srpska ekonomija – kormilari Tramp, ratovi, klima

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov nije optimista kada je globalni privredni rast u pitanju što bi se, ističe, negativno moglo odraziti i na Srbiju.

“Rast u svetu je neravnopravno raspoređen, srednja klasa je skrajnuta, građani (SAD) na izborima pokazuju da nisu zadovoljni sistemom koji imaju. Za Srbiju je važan rast BDP-a u EU, koji je samo 0,8 odsto. Nemačka je u nezavidnoj situaciji a time se smanjuju i naše šanse za veći razvoj. Procena Saveta je privredni rast od oko 4 odsto u 2025. godini, a to na srednji rok neće biti održivo”, smatra Altiparmakov.

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazuje na to da bi globalni rast ove godine trebalo da bude 2,7 a da je svet pre krize 2008. rastao preko četiri odsto, blizu pet. Dodaje da će carine koje je Tramp najavio i ratovi otežati situaciju.

Nebojša Savić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) ističe da su od pandemije raskinuti lanci snabedavanja, koncept hiperglobalizacije je nestao. “Proizvođači automobila u Nemačkoj više neće biti voljni da uzimaju komponente iz Kine već će to, recimo, tražiti u Srbiji”, kaže Savić.

Altiparmakov: Ostvarene dividende stranci plasiraju van Srbije

Prema rečima Altiparmakova, veliki problem srpske privrede je to što je naš privredi rast u protekloj deceniji baziran na stranim i velikim državnim investicijama ali da se oba izvora iscrpljuju. Naglašava da stranci dividende plasiraju van Srbije.

“Strani investitori su tu jer mnogo vole profit i vremenom povlače dividende i ostvarenu zaradu. Povukli su već četiri milijarde evra. Uskoro će dividende biti veće od investicija i taj izvor rasta će potpuno presušiti. Fiskalna konsolidacija je pogurala državna ulaganja. Ali sada nam je potreban kvalitet takvih ivesticija a ne kvantitet. Ne znamo da li će ulaganja u Ekspo doneti narednih godina neki prinos”, objašnjava Altiparmakov.

Žarkovićeva: Samo trećina zaposlenih u Srbiji prima prosečnu platu

Profesorka Žarković ističe da bi struktura direktnih stranih investicija trebalo da ide u modernije sektore, prerađivačku industriju.

“Već dugo tu dominiraju građevinarstvo, rudarstvo, trgovina. Kada se vidi raspodela zarada, uočava se da samo trećina građana prima prosečnu platu. Kada se Srbija poredi sa centralnom Evropom, IT sektor i prerađivačka industrija mnogo manje doprinose u rastu nego u tim zemljama”, kaže Žarkovićeva.

Savić: Potrebna veća inventivnost domaće privrede

Profesor Savić smatra da je potrebno poboljšati ambijent za ulaganje domaćeg kapitala. Sa jedne strane, država treba radi na poboljšanju poslovne klime a potrebna nam je veća inventivnost domaćeg sektora. Imamo deset hiljada proizvoda u hipermarketu Ikee, a koliko ih je tamo koji su proizvedeni u Srbiji?”, pita se profesor FEFA-e.

Prema rečima profesorke Žarković, novi geopolitički događaji mogli bi da poguraju inflaciju, kao i visoke Trampove carine. “Proterivanje migranta iz SAD poskupljuje radnu snagu, sankcije NIS-u izvesno poskupljuju naftu a najavljuju se i dodatne sankcije na rusku naftu što bi moglo da ima nove implikacije na Srbiju”, upozorava Žarkovićeva.

Savić smatra da je EU izgubila trku u inventivnosti sa SAD.

"Evropa mora da obezbedi 800 milijardi evra da bi pratila SAD, EU je izgubila trku u inventivnosti. Potrebni su talenti, veštačaka inteligencija. Čak iako postigne nešto, SAD i Kina ne sede skrštenih ruku. Neizvesno je da li će Evropa uspeti. Talentima je potrebno vreme, narednih deset, 15 godina. I Džo Bajden je rekao 'Folksvagenu' da izgradi fabriku u Americi i neće biti problema. Insistira se na reindustrijalizaciji. Ako se 'autsorsovana' industrija vrati u SAD to će poskupeti proizvode što Tramp želi da kompenzuje carinama", naglašava Savić.

Profesorka Žarković, sa druge strane, smatra da je Evropa već odgovorila Trampu sporazumima sa Merkosurom i Meksikom a to je tržište od 700 miliona stanovnika.

"EU zaostaje za SAD samo u IT sektoru, u svim drugim granama je jednaka sa Amerikom. Kina ima svoj program koji ide na dva koloseka. Prvi je priča o globalizaciji, saradnji, ali taj svet se raspada. Na drugom ide sve suprotno, svoje fabričke pogone su već prebacili u Vijetnam i Meksiko posle američkih sankcija", navodi Žarkovićeva.

Celu emisiju Četvrtkom u 9 možete pogledati u videu na početku teksta