Događaji koji su obeležili Srbiju u 2025. godini – od studentskih protesta do američkih sankcija NIS-u

Godina 2025. u Srbiji je obeležena nizom događaja koji su bitno uticali na politički, društveni i ekonomski život zemlje i stanovništva.

Protesti dela studenata, građana i opozicije i blokade visokoškolskih ustanova, saobraćajnica i pojedinih javnih institucija prerasli su u širi društveno-politički pokret protiv vlasti, aktivan i u tekućoj godini.

U međuvremenu, pala je vlada Miloša Vučevića, zamenio ju je kabinet Đure Macuta, dok su organizacija "Studenti koji žele da uče" i druge grupe građana organizovali kamp u Pionirskom parku i kod Narodne skupštine.

Podele u društvu produbljene su tokom proleća i leta, a smirivanje tenzija na ulicama na jesen su zamenili geopolitički potresi – Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije Naftnoj industriji Srbije, koja je većinski u ruskom vlasništvu.

Za to vreme, kompanija "Rio Tinto" je "zamrzla" litijumski projekat u dolini Jadra, a Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, odustao od izgradnje hotelsko-stambenog kompleksa na mestu bombardovanih zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije.

U protekloj godini, država je započela rešavanje višedecenijskog problema upisa prava svojine na nepokretnost u sklopu programa "Svoj na svome", dok su predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji povratili vlast u opštinama sa srpskom većinom na severu Pokrajine.

Studentski protesti i blokade

Kada je u ponoć otkucala nova 2025. godina, na Studentskom trgu u Beogradu, novosadskom Trgu slobode i Niškoj tvrđavi trajao je deveti od 15 minuta tišine za žrtve pada nadstrešnice na Glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu.

U tom trenu, prošlo je i 10 dana od prvog većeg studentsko-građansko-opozicionog skupa na Slaviji, pet nedelja od početka blokiranja Fakulteta dramskih umetnosti – prve u nizu blokada visokoškolskih ustanova – i tačno dva meseca od novosadske tragedije u kojoj je ukupno 16 ljudi izgubilo život, a jedna osoba je teže povređena.

Učesnici protesta su u početku zahtevali utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, smenu pojedinih javnih funkcionera, borbu protiv korupcije i sistemske reforme u sferi obrazovanja i javnih službi. U maju su zahtevi objedinjeni u političkom pozivu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Studenti u blokadi organizovali su više skupova u univerzitetskim i drugim gradovima. Značajniji su pokušaj generalnog štrajka, 24-časovna blokada Autokomande i demonstracije u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu, Novom Pazaru i Kraljevu.

Niz protesta zaokružen je obeležavanjem godišnjice pada nadstrešnice ispred Novosadske železničke stanice 1. novembra i novim protestom podrške delu studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Grupe studenata i građana su ka ovim mestima pešačile, trčale ili vozile bicikle u cilju "boljeg povezivanja u narodu". Istu praksu kasnije su primenili i kada su biciklima išli u Strazbur, a u štafeti trčali do Brisela da bi se "obratili evropskim institucijama".

Vrhunac protestnog talasa bio je 15. marta u Beogradu, kada se veliki broj građana okupio na Trgu Slavija i u okolnim ulicama.

Dan ranije emitovan je audio-zapis u kojem su pojedini članovi Pokreta slobodnih građana i pokreta Stav, prema tvrdnjama službi bezbednosti, govorili o "planiranim nasilnim akcijama na protestu 15. marta". Deo grupe je uhapšen, a svi sa snimka su osumnjičeni za napad na ustavno uređenje.

Tokom protesta koji je u delu javnosti označen kao "dan de", u večernjim satima izbili su incidenti kod Pionirskog parka, naspram prostora koji je 10 dana ranije zauzela grupa "Studenti koji žele da uče". U isto vreme, u Ulici kralja Milana se tokom 15 minuta tišine začuo nagli i prodoran zvuk koji je izazvao komešanje dela prisutnih.

Pojedini opozicioni akteri, analitičari i međunarodne organizacije tvrdili su da je upotrebljen "zvučni top", što je ubrzo postao preovlaćujući stav kod pristalica studentskog pokreta. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i ruska Federalna služba bezbednosti su te navode negirali.

Posle 15. marta, pokret je ušao u fazu preispitivanja taktike. Dve nedelje u aprilu trajale su blokade zgrada Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine uz stav da će opstati "dok se ne raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije" ili se "Javni servis ne ugasi".

Tokom blokada, zaposlenima na RTS-u fizički je bio onemogućen ulazak u objekte, a nepoznate osobe objavile su na javnim površinama "poternice" sa fotografijama nekoliko novinara i urednika. Konkurs za REM je raspisan 28. aprila, kada su blokade i okončane.

Povratak studenata na nastavu na fakultetima započet je u maju, što je označilo okončanje intenzivnih blokada fakulteta u trajanju od skoro šest meseci. Akademska godina završena je u oktobru.

U junu je 17 dana trajala blokada raskrsnice Kneza Miloša i Nemanjine kod Vlade sa zahtevom izmene zakona u oblasti visokog obrazovanja. U avgustu je bio blokiran i novosadski sud zbog "neosnovanih hapšenja".

Proteste i blokade obeležili su i brojni incidenti. Jedan vozač je u Ruzveltovoj ulici u Beogradu pokušao da zaobiđe blokadu preko trotoara i teško povredio studentkinju Pravnog fakulteta. Na Novom Beogradu, devojka je vozilom oborila studentkinju iz redarske službe, pokušavajući da probije kolonu.

Incident u januaru prouzrokovao je i pad Vlade. Pristalice Srpske napredne stranke napale su grupu "Studenata u blokadi" dok je postavljala nalepnice u blizini prostorija SNS-a u Novom Sadu. Jednoj studentkinji je dislocirana vilica, dok je četvoro njenih kolega povređeno.

Premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Milan Đurić su ujutru podneli ostavke, a osumnjičeni za napad privedeni. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kasnije pomilovao četvoricu aktivista stranke.

Uporedo sa studentskim, odvijale su se i akcije takozvanih "zborova građana", koje su posle vidovdanskog protesta na Slaviji uključivale blokade saobraćajnica, okupljanja ispred sedišta SNS-a i šetnje do privatnih adresa pojedinih funkcionera.

Ovaj period je označio i kulminaciju napetosti između demonstranata, pristalica vlasti i policije. Tenzije su prerasle u sukobe i veće incidente, uključujući paljenje i uništavanje stranačkih prostorija SNS-a u Valjevu, Novom Sadu, Vrbasu, Bačkoj Palanci i drugim mestima.

Kako je godina odmicala, ulična okupljanja su jenjavala, a studentski aktivisti delovali su u polju politike, s fokusom na lokalne izbore u Kosjeriću, Zaječaru, Mionici, Negotinu i Sečnju. Akcija prikupljanja potpisa "Raspiši pobedu" nagovestila je angažman u 2026, iako imena zvaničnih kandidata studentske liste još nisu poznata.

Pad Vučevićeve vlade

Kada je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević obrazlagao odluku o ostavci na mesto premijera, rekao je da sebe smatra "objektivno odgovornim" za napad na studente u Novom Sadu.

"Svojevoljno plaćam političku cenu. Tragedija u Novom Sadu bacila je veliku senku na celu prošlu godinu i rad Vlade. Srbija kao da je ostala zaglavljena u toj nesreći", naveo je tada Vučević, apelujući na smirivanje strasti i povratak dijalogu.

Skupština je zvanično konstatovala ostavku u martu, kada je Vlada ušla u tehnički mandat. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za mandatara predložio Đuru Macuta, endokrinologa i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Cenjen u struci, a malo poznat široj javnosti, Macut je najverovatnije odabran kao umerena ličnost van političkih tokova, sa uspešnom karijerom i profesurom, što je bilo važno za početak dijaloga između predstavnika vlasti i univerziteta.

Vučić je naglasio da su pred novom vladom teški zadaci – suprotstavljanje pritiscima povodom regionalne politike, rešavanje pitanja taksa sa SAD, ubrzanje evropskog puta, očuvanje tradicionalnih prijateljstava na Istoku i obnova nivoa investicija.

Macut je dostavio poslanicima predlog kabineta sa 30 ministara – jednog od najvećih u postmiloševićevskoj eri. Dve trećine ministara zadržane su iz prethodnog saziva, a pet mesta namenjeno je ministrima bez portfelja.

Vlada je izabrana 16. aprila. Macut je u ekspozeu napomenuo da je "Srbija umorna od podela i blokada". Najavio je kao prioritete normalizaciju obrazovanja, nacionalni dijalog, ekonomski rast od 4,4 odsto do 2027, pripremu za "Ekspo" i jedinstvenost u odbrani teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji.

Kamp u Pionirskom parku i kod Skupštine

Grupa "Studenti koji žele da uče", odnosno "Studenti 2.0", postavila je 6. marta šatore i organizovala kamp u Pionirskom parku. Skup je, zvanično, prijavio student Miloš Pavlović, a zahtevi su se odnosili na povratak nastave na fakultetima, moratorijum na studentske kredite i povećanje broja ispitnih rokova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je primio delegaciju organizacije i pohvalio zahteve. Podršku grupi dali su i pojedini profesori i dekani koji nisu bili za blokade, uključujući i aktuelnog premijera Đuru Macuta, kao i članovi Srpske napredne stranke.

Pojedini mediji izveštavali su o dolasku novih studenata u kamp, dok su protivnici vlasti grupu okarakterisali kao organizovanu od strane SNS-a. Bilo je svakodnevnih provokacija, uvreda i pretnji učesnicima kampa. Veliki broj uniformisanih i policajaca u civilu bio je raspoređen u parku i oko njega.

Vučić je uoči 15. marta, od "Studenata koji žele da uče" zatražio da se "zbog njihove bezbednosti privremeno povuku", što je, kako je preneto, odbijeno. Veliki broj traktora, uglavnom bez registarskih oznaka, dovezen je i raspoređen oko parka. Deo njih je uništen na dan protesta i uoči protesta – izbušene su im gume, isečen je dotok goriva i razbijena su stakla.

Posle protesta 15. marta koji su organizovali "Studenti u blokadi", kamp se postepeno širio ka prostoru ispred platoa Narodne skupštine, čime je saobraćaj na Trgu Nikole Pašića bio zaustavljen. Sredinom aprila, u Beogradu je na tom potezu održan sabor "Ne damo Srbiju" povodom formalnog osnivanja takozvanog "svenarodnog pokreta".

Vučić je izneo zahteve "nadležnim organima" za poštovanje ustavnog i zakonskog poretka i utvrđivanje odgovornosti za nasilje i napade na građane i institucije. Takođe je tražio obezbeđivanje bezbednosti obrazovnog sistema i sprečavanje nezakonitih aktivnosti koje ugrožavaju javni red.

Uoči protesta na Vidovdan, "Studenti u blokadi" su poslali ultimatum Vladi u otvorenom pismu u kom zahtevaju raspisivanje vanrednih izbora 28. juna uveče i uklanjanje šatora kod Skupštine i Predsedništva. Upozorili su da će u suprotnom građani preduzeti "sve postojeće mere građanske neposlušnosti".

Tokom demonstracija, deo okupljenih učesnika skupa je krenuo ka Pionirskom parku sa ciljem da ukloni šatore. Na prilazima su stajali jaki kordoni pripadnika policije. Došlo je do sukoba, bacanja kamenica i udaranja motkama i pendrecima. MUP je saopštio da su "upotrebom prinudne sile službenici potisnuli izgrednike".

Evropski parlament je u rezoluciji krajem oktobra označio kamp u centru Beograda nelegalnim. Istovremeno, jedan muškarac, kog je vlast ubrzo optužila da "podržava blokade", zapalilo je dva šatora i pucao na aktivistu koji se nalazio u jednom od šatora kod Skupštine. Ranjeni čovek prevezen je u bolnicu, a napadač uhapšen.

Tužilaštvo je slučaj okarakterisalo kao pokušaj ubistva, dok je predsednik Srbije na konferenciji za štampu istog dana rekao da je, prema njegovom mišljenju, u pitanju akt terorizma. Krajem novembra, jedan muškarac preskočio je ogradu kampa i nožem povredio još jednog aktivistu u kampu, posle čega je uhapšen.

Početkom novembra, na Trgu Nikole Pašića organizovan je doček Srbima sa KiM koji su, kako tvrde, pešačili iz južne pokrajine da bi pružili podršku Vučiću. Pred Novu godinu, predsednik Srbije je u obraćnju ispred Skupštine najavio uklanjanje šatora i postavljanje "Novogodišnjeg bazara".

Napomenuo je da će početkom januara 2026. saobraćaj biti normalizovan, a krajem meseca u staroj godini počelo je raspremanje i u Pionirskom parku, ali su i ograda oko parka i šatori i dalje tu.

Predsednik Vučić tvrdi da je formiranjem kampa pokrenuta "najplemenitija ideja postojanja suverene i nezavisne Srbije u kojoj pristojni ljudi žele da žive normalno".

"Svoj na svome", upis prava na svojinu

Više od 420.000 prijava građana za upis bespravno izgrađenih objekata podneto je do 25. decembra u okviru državnog programa "Svoj na svome", pokrenutog sa ciljem rešavanja višedecenijskog problema nelegalne gradnje u Srbiji.

Projekat "Svoj na svome" predstavlja pokušaj sistemskog upisa prava svojine na nepokretnostima koje su izgrađene bez građevinske ili upotrebne dozvole. Dugoročni cilj projekta je, kako se navodi, omogućavanje građanima da svoju imovinu koriste u pravnom prometu – kroz prodaju, kupovinu, nasleđivanje ili hipoteku.

Inicijativu je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem septembra, uz procenu da u zemlji postoji oko 4,8 miliona neevidentiranih objekata. Zakonski okvir za sprovođenje programa poslanici su usvojili dva meseca kasnije, a primena je počela 8. decembra.

Postupak je pojednostavljen i digitalizovan. Građani prijavu podnose elektronski ili na šalterima, bez tehničke dokumentacije. Upis objekta se, prema najavama, završava u roku od 60 dana. Prijave se mogu podneti elektronski, u jedinicama lokalne samouprave ili u više od 580 poštanskih objekata širom države.

Naknade za upis kreću se od 100 do 1.000 evra, pri čemu je oko 70 odsto objekata svrstano u kategoriju najnižeg troška. Magacini i ekonomski objekti do 500 kvadratnih metara upisuju se besplatno.

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević tvrdi da su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece oslobođeni od naplaćivanja.

Prema strukturi prijava, program se u najvećoj meri odnosi na stambene objekte. Više od 80 odsto zahteva se odnosi na porodične kuće i pomoćne objekte. Sa stanovima taj udeo prelazi 90 odsto. Značajno interesovanje beleži se iz dijaspore, pre svega iz Austrije, Nemačke i Bosne i Hercegovine.

Godinu su obeležili i najava primena Alimentacionog fonda i usvajanje zakona koji mladima do 35 godina omogućava kupovinu stambene nepokretnosti po povoljnim kreditnim uslovima. Uz to, usvojene su i izmene zakona o jedinstvenom biračkom spisku, udžbenicima i visokom obrazovanju.

Američke sankcije NIS-u

Uporedo sa studentskim protestima i blokadama, još jedan ključni događaj u Srbiji se protegao na čitavu godinu – odluka američkih vlasti da uvedu sankcije Naftnoj industriji Srbije.

Posle božićnih praznika, Odeljenje za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAK) uvelo je sankcije NIS-u pod obrazloženjem da ruski vlasnici, koji imaju većinski udeo u kompaniji (56 odsto), profitom "finansiraju rat u Ukrajini".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podvlači da je osam puta ubedio američke predstavnike da odlože primenu mera. Deveti put je bio neuspešan – 9. oktobra, kada su sankcije ključnom delu srpske ekonomije zvanično stupile na snagu.

Od tada, u Pančevačku rafineriju nije stigla ni kap nove nafte. Hrvatski "Jadranski naftovod" odmah je obustavio isporuku sirove nafte sa jadranske obale, što je dovelo do zastoja proizvodnje dizela, benzina, mlaznih i teških goriva.

Vučić je 25. novembra upozorio da će Rafinerija biti prinuđena da obustavi rad u narednom periodu. Upozorio je i da bi Narodna banka Srbije i komercijalne banke mogle da budu izložene sekundarnim sankcijama zbog obrade transakcija sa NIS-om, što bi "bilo katastrofalno za investicioni rejting zemlje".

Druge naftne kompanije – sa mađarskim MOL-om na čelu, koji je utrostručio isporuke – povećale su uvoz naftnih derivata. Međutim, zbog nedostatka transportnih sredstava i niskog vodostaja Dunava, snabdevanje tržišta sa potrebnih 6.000 tona derivata na dnevnom nivou na duži rok nije bila moguća.

Srbija je pokušavala da pronađe rešenje, nudeći da otkupi ruski udeo i priključi ga državnom vlasništvu od 29 odsto, što Rusi odbijaju, a u Beogradu tumače kao neprijateljski čin. Ruski vlasnici su 11. novembra pristali da generalno prodaju svoj udeo, što je bio nominalni uslov za potencijalno ukidanje sankcija.

Prema pojedinim informacijama, pregovari se vode sa firmom "ADNOK" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i mađarskim MOL-om. OFAK je krajem decembra izdao novu licencu kojom se dozvoljava pregovaranje o prodaji ruskog udela do 24. marta.

OFAK je poslednjeg dana u godini izdao operativnu licencu NIS-u, kojom je omogućeno poslovanje do 23. januara. Takođe, JANAF je izrazio spremnost da isporučuje naftu od mora do Rafinerije u Pančevu u navedenom periodu.

Ipak, Srbija je i dalje u nezavidnom položaju. Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže da "zna šta se događa sa NIS-om", ali da je ruska strana mnogo uložila u kompaniju i da zato očekuje da će "prijateljsko srpsko rukovodstvo" imati u vidu međudržavni sporazum.

S druge strane, predsednik Srbije ističe da "isključuje otimačinu" kao opciju, ali i mogućnost da sedi skrštenih ruku. Poručuje da država ne može da živi bez NIS-a. Rok za konačnu odluku ranije je postavio za 15. januar.

Zamrzavanje projekta "Jadar"

Britansko-australijska rudarska kompanija "Rio Tinto" saopštila je sredinom novembra da projekat eksploatacije litijuma u dolini Jadra, procenjen na skoro tri milijarde evra, ulazi u fazu "održavanja i nadzora", odnosno zamrzavanja.

U pisanoj izjavi za RTS, kompanija je istakla da "ostaje u Srbiji i nastavlja da veruje da je Jadar ležište izuzetnog kvaliteta, s potencijalom za dugoročnu eksploataciju", ali da je prioritet "da zadrži zakonska prava nad projektom" i "pruži podršku zaposlenima u procesu tranzicije".

Projekat "Jadar", obeležio je prethodnih pet godina u Srbiji snažnim političkim i društvenim sporenjima. Posle istražnih dozvola izdatih sredinom 2000-ih i ugovora sa državom iz 2017. godine, projekat je 2021. izazvao masovne ekološke proteste i blokade.

U januaru 2022. došlo je do poništavanja administrativnih akata i ukidanja prostornog plana u Loznici. Međutim, dve i po godine kasnije, Ustavni sud je proglasio neustavnim ukidanje prostornog plana.

Vlada je uredbom omogućila nastavak projekta, uz podršku Evropske unije, koja je projekat uvrstila među strateške za zelenu tranziciju. Oživljavanje "Jadra" ponovo je izazvalo proteste, čiji je vrhunac zabeležen u avgustu 2024, skupom na Terazijama u Beogradu.

Slučaj "Generalštab"

Kompanija "Afiniti partners" Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, povukla se sredinom decembra iz projekta izgradnje luksuznog hotelsko-stambenog kompleksa na mestu zgrada Generalštaba u Beogradu, oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine.

Kušner je naglasio da "projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele", aludirajući na protivljenje izgradnji kompleksa u dela opozicije, građana i studentskog pokreta koji su isticali da je zgrada čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića zaštićeno kulturno dobro.

Ujedno, povlačenje je usledilo nekoliko sati pošto je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još tri osobe zbog navodnih nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra za niz zgrada oko Generalštaba.

Prethodno, Skupština je usvojila poseban zakon (leks specijalis) kojim je ukinut status kulturnog dobra kompleksu Generalštaba.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je "država izgubila investiciju od 750 miliona evra zbog kampanje protiv Generalštaba" i najavio krivične prijave protiv svih koji su učestvovali u "hajci za uništenje investicije".

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je napuštanje projekta kao "ogroman gubitak za Srbiju", uz napomenu da ono "nije konačno već trenutno". Protivnici rušenja Generalštaba Kušnerovo odustajanje vide kao pobedu građanskog otpora. Za to vreme, Vučić je položio kamen temeljac za novu zgradu Ministarstva odbrane u kasarni "Banjica".

Srbi na KiM

Godina 2025. na Kosovu i Metohiji okončana je onako kako je i počela – izbornom kampanjom, napadima i pritiscima na Srbe.

Srpska lista je na nedavno okončanim vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra osvojila 42.000 glasova i devet od 10 mandata namenjenih srpskim predstavnicima. Mandat je pripao i partiji "Za slobodu, pravdu i opstanak" Nenada Rašića.

S druge strane, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija slavi izbornu pobedu sa skoro 50 odsto glasova i najmanje 55 od 61 mandata potrebnih za sastav Vlade, pri čemu će razliku lako nadomestiti poslanicima nesrpske manjine kojima je zagarantovano 10 mesta.

Vanredni izbori raspisani su pošto Samoopredeljenje iz dva pokušaja u novembru nije uspelo da formira Vladu, zbog čega je Vjosa Osmani raspustila parlament.

Prethodno, na lokalnim izborima u oktobru, Srbi na severu KiM su se posle tri godine vratili na vlast u opštinama u kojima čine većinu. Gradonačelnici SL ponovo su preuzeli dužnosti u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok.

U znak protesta, srpski predstavnici napustili su institucije u novembru 2022, posle čega su vlasti u Prištini na ta mesta postavile sopstvene gradonačelnike koji su na izborima osvojili zanemarljive procente podrške uz izlaznost od svega nekoliko odsto.

Decembarski vanredni izbori bili su treći na teritoriji KiM u 2025. Najpre su u februaru održani redovni, na kojima je Samoopredeljenje osvojilo 48 mandata, a Srpska lista devet od 10 zagarantovanih mandata za srpsku zajednicu.

Jedan mandat je i tada pripao Rašićevoj partiji, što mu je omogućilo da bude izabran za potpredsednika skupštine iz redova srpske zajednice. Zbog toga je proces konstituisanja parlamenta blokiran, jer je SL smatrala da njoj pripada pravo da predloži kandidata.

Predsednik skupštine izabran je tek 26. avgusta, što je odrazilo duboku institucionalno-političku krizu privremenih prištinskih institucija.

Priština je i tokom prethodne godine nastavila protivpravno zatvaranje srpskih institucija i nasilje nad stanovništvom. Prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zabeleženo je 137 etnički motivisanih incidenata protiv Srba.

Dijalog Beograda i Prištine pod vođstvom novog specijalnog predstavnika EU Petera Sorensena održan je u nekoliko rundi bez glavnih pregovarača i pomaka ka formiranju Zajednice srpskih opština, predviđene Briselskim sporazumom.

Uporedo, Priština je nabavila novo naoružanje za bezbednosne snage iz Turske, Amerike i Nemačke. Potpisala je i sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Albanijom i Hrvatskom, što predstavlja kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema kojoj je KFOR jedina oružana sila u Pokrajini.