Алиментациони фонд почиње са радом за два месеца – каква је процедура за самохране родитеље

Алиментацију у Србији према подацима из 2022. године није плаћало две трећине очева.

Посланици Скупштине Србије су прошле недеље усвојили Закон о алиментационом фонду. Контакт центар почео је да ради пре три дана.

Од сутра Алиментациони фонд ступа на снагу у Закону о алиментационом фонду, а сам алиментациони фонд ће заживети у року од два месеца, каже министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић.

Наглашава да је то време које је остављено како би се технички припремили.

"Већ имамо прве самохране родитеље који су нам се јавили", каже министарка.

Број контакт центра за питања о Алиментационом фонду је 011/74-55-399

Министарка каже да је од прошлог петка, када је успостављен контакт центар, до данас било 418 позива.

"Од тих 418 позива, 31 позив се односио на избор да разговарају са оператером. Оператери су запослени у Министарству за бригу о породици и демографију и углавном су дипломирани правници који ће људима који се јављају путем контакт центра дати праве информације", истиче Жарић Ковачевић.

Такође наглашава да је на мејл адресу стигло више мејлова са питањима која се односе на рокове и поступак подношења захтева.

Права која се остварују кроз Закон о алиментационом фонду

Право на подршку из фонда имаће сва деца до 26 година која се редовно школују, а фонд се активира након два месеца неплаћања алиментације. У поступку изјашњавања постоје јасна правила.

"На изјашњавање их позивају јавни извршитељи. Дете се изјашњава онда када постане пунолетно, дакле у периоду између 18. и 26. године живота", објашњава процедуру министарка.

Истиче да онда када је дете малолетно, у самом поступку мора да има старатеља, односно законског заступника.

"Тако да се тада изјашњава самохрани родитељ коме је дете поверено судском пресудом којом је брак разведен и којом се утврђује износ алиментације", наглашава министарка.

Процедура је аутоматска

Грађани не морају сами да покрећу поступак и није неопходан никакав захтев, каже Жарић Ковачевић.

"Једини услов да би могао да се покрене поступак јесте да се они који траже алиментацију налазе у статусу извршног повериоца", објашњава министарка.

Извршни поверилац је, како појашњавају, лице у чију је корист донета правноснажна пресуда којом се утврђује износ алиментације.

"И од извршног дужника, односно несавесног некада родитеља, односно некадашњег брачног супружника, потражују одређени износ алиментације", објашњава.

У складу са законом, максимални износ који се може добити из фонда износи 25.000 динара. Министарка појашњава да се ослањају на Закон о алиментационом фонду који упућује на породини закон, али да се руководе и судском пресудом.

"Ако, на пример, максимални износ износи 25.000, али у пресуди стоји нижи износ, ми ћемо се руководити пресудом. Уколико у пресуди стоји виши износ, онда ћемо се руководити законом", објашњава министарка.

Из буџета је за функционисање фонда за сада издвојено 500 милиона динара. Питање је да ли ће тај износ бити довољан.

"Ми не знамо у овом тренутку колико ће се нама родитеља, односно деце, јавити за различита потраживања", каже министарка додавши да ће 500 милиона бити довољно до краја године, односно да ће износ по потреби увећати или прерасподелити ребалансом за следећу годину.

Дуг, камата и судски трошкови за несавесног родитеља

За све време плаћања помоћи од стране државе, несавесном родитељу расте дуг, камата, ту су и судски трошкови.

Исплате почињу одмах након доношења решења, а дуговање према држави се враћа када се родитељ поново нађе у прилици да плаћа.

"У року од два месеца извршитељ позива извршног дужника да исплати потраживање. У року од осам дана позива извршног повериоца да се сагласи са тим да, уколико дужник не исплаћује алиментацију, да се средства исплаћују из фонда. Од тог тренутка Министарство доноси исплатно решење и исплаћује се одмах прва рата", каже министарка.

Касније, уколико се утврди да лице има примања или имовину(то ће проверавати јавни извршитељ једном месечно), обавеза се враћа на дужника, а држава постаје поверилац и потражује износ са каматом.

Ако дужник нема имовину ни примања, закон предвиђа се и кривичну одговорност.

"Постоји кривично дело неплаћања алиментације. Ако неко покрене приватну кривичну тужбу, видећемо како ће се поступак завршити. Али извршитељи ће сваког месеца проверавати да ли се нешто променило у погледу имовине"

О члану 12. који је забринуо јавност

Јавност је забринула одредба по којој, након смрти родитеља, дуг према држави прелази на дете.

Међутим, министарка каже да држава не би никада ставила дете у такву позицију.

"Верујем да је Министарство правде ишло са ширим тумачењем – дете које је извршни поверилац неће моћи да буде извршни дужник. Апсолутно би било неодговорно да држава од детета наплати алиментацију коју му је дала", истиче Жарић Ковачевић.