Nove zone "kroje" porez na imovinu

Za lokalne kase porez na imovinu važan prihod, ali je malo gradova i opština poseglo za povećanjem tog poreza. Nove zone su, ipak, najčešći razlog povećanja.

Beograd sada dobija zonu ulaznih pravaca, u kojoj su nekretnine uz šest saobraćajnica – za neke vlasnike kvadrata to je dobra vest, za većinu veće poresko zaduženje.

"Obveznici koji prelaze iz treće zone u zonu ulaznih pravaca mogu da očekuju smanjenje do dva odsto, dok obveznici koji prelaze iz četvrte zone imaće povećanje oko 12 odsto", kaže Violeta Nićiforović iz Uprave prihoda Grada Beograda.

Tako će, recimo, porez za veću kuću uz Ibarsku magistralu porasti za oko 2.000 dinara.

Skok poreskog zaduženja mogu očekivati i oni na potezu od "Beograđanke" do Slavije, jer su po novom rešenju u ekstra zoni poslovanja. Cene stanova ne mogu biti razlog za povećanje poreske osnovice i zbog toga se poseže za zoniranjem, kažu agenti nekretnina.

"Nije normalno da za tržište koje miruje i cene koje su niske, porez na imovinu bude visok, ili u proteklom periodu cene nekretnina nisu bile realno određene ili sada nisu", kaže Aleksandra Kon, agent nekretnina.

Kruševac i Čačak su među retkim gradovima koji su odlučili da povećaju poresku stopu, kažu i zbog toga što je bila niža nego u većini gradova. Zakon je propisao da poreska stopa ne može biti veća 0,4 odsto, a obračunava se na osnovicu koja zavisi od cene kvadrata.

"Primetili smo da je pala cena nekretnina i Grad bi, da nije povećao stopu, došao u situaciju da ima manje prihode od poreza na imovinu u 2015, odnosno u 2014", kaže Miodrag Ćosić iz Uprave prihode Grada Kruševca.

"Za razliku od 2014, kada smo imali tri zone, sada imamo pet zona", kaže Duško Savković iz Uprave prihoda Grada Čačka.

Iako je naplata poreza na imovinu bolja nego prethodnih godina, lokalne vlasti su poslale na hiljade opomena neredovnim platišama. U Beogradu su protiv onih sa većim dugom pokrenuti i prekršajni postupci. Presude još nisu stigle.