Бајатовић: Нови гасни споразум Србије и Русије суштински договорен, разматрају се потенцијални ризици

После званичних разговора председника Србије и Русије у Москви, тимови "Србијагаса" и "Гаспрома" наставили су договоре о прецизирању новог гасног споразума. Постојећи истиче у мају, а директор "Србијагаса" Душан Бајатовић рекао је за РТС да верује да наредни може бити потписан на десет година, али да треба разговарати о обостраним ризицима.

Душан Бајатовић је истакао да су се двојица председника договорила о свему и да је наставак сарадње суштински договорен, остало је да се поради на детаљима.

"Биће 2,5 милијарде, уместо две што је до сада био случај на годишњем нивоу. Друга важна ствар је да није уопште проблем количина гаса колико су проблем флексибилности, јер је Србија почела да троши 18 милиона метара кубних дневно у хладним данима зими. Видећемо колико ће то да кошта", рекао је Бајатовић.

Бајатовић наводи да се проблем флексибилности огледа у транспортном капацитету у хладним данима.

"Сви би узели много више. Мађари узимају 22 милиона сваког дана и куповаће наредних година. Ту је и Словачка, морамо да помогнемо и нашим колегама да би имале одговарајуће количине. Сви желе да се монетизују, сви желе да купе руски гас, шта год то они говорили", нагласио је Бајатовић.

Могућа је деценијска сарадња

Што се тиче самог аранжмана, Србија тражи да буде на десет година, и директор "Србијагаса" верује да је могућа његова реализација, али треба разговарати о обостраним ризицима.

"Они пристају и има једно веома важно питање. Европа хоће да забрани руски гас 2027. године, али ће можда бити неки договор Руса и Американаца. Поставља се питање шта је виша сила нашег уговора уколико га потпишемо на 10 година, за нас и за руску страну. Да они не уђу у пенале зато што не могу да нам испоруче, а да ми уђемо у пенале зато што не можемо преузимати", објашњава Бајатовић.

Србија тренутно има 76 одсто попуњености складишта у Банатском двору, Бајатовић истиче да се она чува ради безбедности у снабдевању у ризичким ситуацијама.

"Најважнија ствар је да смо ми, у ствари, почели формално прoширење Банатског двора", рекао је Бајатовић и истакао да је прва бушотина урађена.

Трошење залиха само у случају нужде

Европска складишта се пуне за следећу зиму, а Србија вредно ради и на свом.

"У овом моменту утискујемо по један милион из техничких разлога, јер имамо и бушотине и неке друге операције које спроводимо и тичу се притисака у лежишту. Немојте да бринете, залиха ће бити пунa и нећемо је трошити осим ако не морамо", нагласио је Бајатовић.