Rodoslavci: Junak sa hercegovačkih Himalaja

Turcima koji su krenuli u odmazdu, ustanici će se suprotstaviti u selu Krekovi, to je bio prvi zvanični okršaj osmanlija i ustanika. Bitke su se nizale, a na početku uzdržane, slobodarska nastojanja Hercegovaca su ubrzo podržale i Crna Gora i Srbija. Ta iskra je, zapalila i Bugarsku, Rumuniju i Grčku - čitav Balkan, izrodivši takozvanu Istočnu krizu, pa su se velike sile uključile u njeno rešavanje.

I rešile su – na Balkanskom kongresu 1848. na kome je Austrougarska, umesto Turske, dobila upravu u Bosni i Hercegovini, a Velika Britanija kontrolu nad celim istočnim Mediteranom. Bila je to, samo nova podela interesnih sfera. Istina, Srbija i Crna Gora su dobile međunarodno priznanje i teritorijalno proširenje, ali Hercegovci su morali da prihvate novu upravu i polože oružje.

Junak ove priče, harambaša Pero Tunguz, imao je samo 17 godina kada se odmetnuo u hajduke i započeo vojevanje protiv osmanlija. Imao je 74 godine, kada je, kao dobrovoljac, učestvovao u odbrani Beograda u Velikom ratu, potom se sa srpskom vojskom povukao preko Albanije, i učestvovao u proboju Solunskog fronta. Dočekao je slobodu, a umro u Trsteniku, 1919. godine. Grob mu je, potom bio kod crkve Vasilija Ostroškog u Ulogu, a za zasluge u ustanku i ratu, sinovi su dobili imanje na Morinama gde su imali veliku kuću.

Na Morine su, odmah po početku rata 1941. godine, pohitale ustaše, da ubiju sinove čuvenog harambaše, profesore Radovana i Danila, ali su oni, istim stazama kojima je i Pero, neretko tražio spas, uspeli da prebegnu u Crnu Goru.

Posle Drugog svetskog rata, Perov život, zasluge i priznanja, sve je smešteno u tišinu i zaborav. Imanje na Morinama, porodici je oduzeto. A baš tu je Pero želeo da bude sahranjen.

Urednik serijala: Jelena Božović

Snimatelj: Duško Perić

Montaža: Goran Damljanović