Dekodiranje nauke: Anksioznost

Niko nije u potpunosti zaštićen od mogućnosti da može imati probleme vezane za mentalno zdravlje. Česta izloženost stresu je faktor rizika da osoba razvije neki psihološki problem, jer mehanizmi prevladavanja, koje svi mi imamo u različitim formama, ponekad nisu dovoljni da se izađe na kraj sa stresom, koji prevazilazi naše kapacitete.

Preliminarni podaci govore da se zastupljenost simptoma vezanih za anksioznost među opštom populacijom povećao nakon pandemije, kod mladih se čak i udvostručio. Svaki peti adolescent pati od simptoma anskioznosti. Kod anksioznih osoba fizički strah prešao je granicu fiziološkog delovanja i prešao u anksioznost. Preterana i neopravdana briga može uništiti život.

Psihološki simptomi anksioznosti su preterana plašljivost i strepnja, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, oslabljena koncentracija, razdražljivost, pojačana osetljivost na buku, smetnje spavanja, oslabljeno pamćenje, često zbog oslabljene pažnje i koncentracije.

Osobe koje pate od anksioznosti suočavaju se bez razloga sa osećajem panike, i to u situacijama u kojima većina ljudi nikad ne bi osetila strah. Ove epizode praćene su izuzetno neprijatnim fizičkim simptomima, poput gušenja, ubrzanog rada srca, snažnog pritiska u grudima, suvoća usta, poteškoće pri gutanju, nelagoda u stomaku, nadutost, učestalo mokrenje, oslabljena seksualna želja, šum u ušima, osećaj ošamućenosti, trnci u nogama i rukama, drhtanje ruku kao i strahom da će napad panike dovesti do smrti ili potpunog gubitka kontrole. Ovaj poremećaj remeti svakodnevne aktivnosti i povećava rizik od nastanka mnogih psihosomatskih bolesti.

Aktuelna istraživanja se bave i utvrđivanjem veze između anksioznosti i određenih delova mozga, čiji poremećen rad može biti uzrok ovog poremećaja kod nekih osoba. Glavno obeležje anksioznosti su strah i prekomerna briga, koja nam svakako ne nedostaje proteklih godina. Često ljudi ne prepoznaju anksioznost nego prepoznaju da im sa telom nešto nije u redu.

Anksioznost kao osećanje nastaje zato što mi zaista procenjujemo da nismo u stanju da izađemo na kraj sa nekim životnim situacijama. U emisija dr med. Aleksandra Bubera Ninić, psihijatar - psihoterapeut pojašnjava kako da prepoznamo i prevaziđemo anksioznost.

Gledajući emisiju saznajte kako pravilno disati kada ste anksiozni? Šta je to prokrastinacija i na koji način da ne odlažete obaveze?

Urednik emisije: Aleksandra Daničić
Novinar:Dragana Daničić
Snimatelj: Ivan Dimitrijević
Grafički dizajn: Bojana Dević Opačić
Organizator: Bojana Lutovac
Montažer: Vladimir Jović