Atletika

Prva atletska takmičenja koja se mogu porediti sa današnjim održana su 1840. godine u Šropširu u Engleskoj. Nacionalna nadmetanja počela su da se osnivaju osamdesetih godina 19. veka u Engleskoj, Sjedinjenim Državama i drugim državama Evrope.

Međunarodna atletska federacija osnovana je 1912. godine i pod njenom kontrolom su sva međunarodna atletska takmičenja.

Pravila takmičenja

Moderna atletika sastoji se od trčanja, skakanja, bacanja, hodanja i kombinovanja svih ovih disciplina. Zbog brojnih kategorija i disciplina, atletika uključuje najviše takmičara u jednom sportu na Olimpijskim igrama. Program sadrži sprinteve, discipline na srednjim i dugim stazama, kao i trke sa preprekama i štafete za muškarce i žene.

Dve vrste događaja održavaju se na saobraćajnicama - maraton i brzo hodanje - koji su fizički, ali i taktički, izuzetno zahtevni, te često dovode do različitih strategija, pri čemu sportisti ponekad rade zajedno kako bi pobedili ostale rivale. Gledaoci na ovom događaju se nalaze tik uz stazu i čine ambijent veličanstvenim.

Olimpijski program uključuje i dve kombinovane discipline - ženski sedmoboj sa sedam disciplina i desetoboj za muškarce od deset disciplina - obe traju po dva dana.

U takmičenjima se testiraju sposobnosti u nizu atletskih disciplina. Sportisti se takmiče na, unutar i oko staze na stadionu, u skakaonici (skok uvis i motkom), skakačkom prostoru (skok udalj i troskok), bacačkom krugu (bacanje kugle, diska i kladiva) i na pisti za bacanje koplja.

Sportisti se takmiče jedan za drugim, a događaj obuhvata kvalifikacionu fazu tokom koje najbolji sportisti obezbeđuju mesto u finalu zahvaljujući rezultatima, normama, odnosno dostignućima.

Istorija atletike na Olimpijskim igrama

Logičan izbor je bio da atletika bude deo prvih modernih Olimpijskih igara 1896. u Atini. Pravila nadmetanja za muškarce ostala su nepromenjena od Igara u Los Anđelesu 1932. godine, osim dodavanja trke na 20 kilometara u Melburnu 1956. godine.

Ženski događaji su se prvi put pojavili na Olimpijskim igrama 1928. u Amsterdamu. Ženska konkurencija je imala samo 17 disciplina do 1992. godine, ali sa uključivanjem 3.000 metara stiplčeza 2008. godine, sportistkinje se sada takmiče u istom broju disciplina kao i muškarci.

Šezdesetih godina prošlog veka došlo je do procvata atletike na globalnom nivou. Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. u finalu su se takmičili sportisti iz 62 zemlje.

Discipline srpskih atletičara u Parizu

Srbiju će na Olimpijskim igrama u Parizu predstavljati šest atletičara. Ivana Španović i Milica Gardašević u skoku udalj, Angelina Topić u skoku uvis, Armin Sinančević u bacanju kugle, Elzan Bibić u trci na 5.000 metara i Adriana Vilagoš u bacanju koplja.

Skok udalj u atletici je disciplina u kojoj takmičar/ka izvodi skok iz zaleta, sa odrazom jedne noge radi postizanja što veće dužine, tj. boljeg rezultata. Olimpijski rekordi iznose 8,90 metara za muškarce, koje je postavio Bob Bimon 1968, i 7,40 metara za žene, a postavila ga je Džeki Džojner Kersi 1988. godine.

Skok uvis je disciplina za sve dobne kategorije i oba pola. Sastoji se od preskakanja vodoravno postavljene letvice na određenoj visini bez pomagala. Nalazi se na programu svih atletskih takmičenja, od školskih do olimpijskih, na otvorenom i zatvorenom prostoru. Olimpijski rekordi su 2,39 metara za muškarce, koji je postavio Čarls Ostin 1996. godine, i 2,06 za žene, koji je postavila Jelena Slesarenko 2004.

Bacanje kugle je disciplina u kojoj bacač nastoji da baci kuglu što dalje. U ovoj kategoriji takmičar mora da poseduje snagu, brzinu, specifičnu izdržljivost i okretnost. U skladu sa uzrastom takmičara, upotrebljava se kugla različite mase. Težina kugle za muškarce je 7,26 kilograma, a kod žena četiri kilograma. Olimpijski rekordi u ovoj disciplini iznose - 23,30 metara u konkurenciji muškaraca, postavio ga je Rajan Kruzer 2021. godine. Dok je u ženskoj konkurenciji rekord 22,41, a vlasnica ovog dostignuća je Ilona Slupjanek 1980. godine.

Trka na 5000 metara nalazi se na programu Olimpijskih igara u muškoj konkurenciji od 1912. u Sktokholmu, a u ženskoj tek od Igara 1996. održanih u Atlanti. Sa trkama na 3.000 i 10.000 metara spada u trčanje na duge staze. Trčanje u ovoj disciplini se održava na atletskim stazama na stadionima i iznosi 12 i po krugova. Start trke je u krivini 200 metara pre cilja, a startuje se visokim startom. Vlasnici rekorda su Kenesisa Bekele u muškoj konkurenciji sa 12:57,82 - 2008. godine i Vivijan Čerijot u ženskoj 2016. godine sa prolaznim vremenom od 14:26,17.

Bacanje koplja je disciplina u kojoj atletičari zaletom i specifičnim kretanjima pri izbačaju nastoje što dalje da bace koplje. Koplje je prvobitno korišćeno u lovu i ratovanju, a postalo je atletski rekvizit još 708. godine p. n. e, kada je uvršteno u olimpijski program petoboja. Olimpijski rekord u ovoj kategoriji u vlasništvu je Andreasa Torkildsena sa 90,57 metara, koji je postavio 2008. godine. U ženskoj konkurenciji Osleidis Menendez je rekorderka sa 71,53 metara.

Srpski atletičari u Parizu

Ivana Španović - rođena 10. maja 1990. svetska šampionka 2023, dvostruka svetska prvakinja u dvorani, dvostruki šampion Evrope, trostruki evropski šampion u dvorani i petostruki pobednik Dijamantske lige. Uzimajući u obzir njena dostignuća i dugovečnost, važi za jednu od najboljih skakačica udalj svih vremena, a njen skok od 7,24 u dvorani dovodi je do trećeg mesta u rekordima svih vremena.

Milica Gardašević - rođena 28. avgusta 1998. Osvojila je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama 2022. godine. Takođe je osvojila Evropsko prvenstvo za U20 2017 i osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu za U23 2019. Njeni lični rekordi na takmičenju su 6,91 metara na otvorenom u Kraljevu prošle godine i 6,90 metara u zatvorenom Beograd 2023, takođe pred domaćom publikom u atletskoj dvorani.

Angelina Topić - rođena 26. jula 2005. Sa 17 godina osvojila je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u atletici 2022. godine, postavši najmlađa osvajačica medalje na celom prvenstvu. Iste godine Angelina je osvojila i bronzu na Svetskom prvenstvu do 20 godina. Ona je aktuelna srpska rekorderka u skoku uvis u dvorani i napolju, a takođe drži i zajednički svetski najbolji U18 na otvorenom. Lični rekord joj je 1,98...

Elzan Bibić - rođen je 8. januara 1999. godine u Sjenici. Srpski atletičar na srednje i duge staze seniorski je rekorder države u trčanju na 1500, 3000 i 5000 metara na otvorenom, kao i na 1500 i 3000 metara u dvorani. Osvojio je bronzanu medalju na Evropskom dvoranskom prvenstvu 2023. godine u trci na 3000 metara. Najbolji rezultat ostvario je 30. aprila 2024. godine na takmičenju u španskoj Huelvi. Njegov i državni rekord iznosi 13:14,78.

Armin Sinančević - rođen je 14. avgusta 1996. godine u Prijepolju. Predstavljaće Srbiju na Igrama u disciplini bacanje kugle. Njegov i nacionalni rekord iznosi 21,88. Ovo dostignuće je dva puta ubeležio, prvo 1. maja 2021. godine u Crnoj Gori, a potom u Kataru u Dohi 28. maja iste godine. Sinančević je ranije te godine i u dvorani bacio nacionalni rekord - 21,25.

Adriana Vilagoš - rođena je 2. januara 2004. godine u Vrbasu. Srpska atletičarka takmičiće se u Parizu u disciplini bacanja koplja. Državni rekord postavila je poslednjem takmičenju pred Olimpijske igre, na mitingu Dijamanske lige u Londonu. Lični rekord evropske seniorske vicešampionke iznosi 65,58 metara.

Discipline na Olimpijskim igrama:

- Muška i ženska kategorija;
- Trka na 100 metara (muškarci, žene)
- Trka na 200 metara (muškarci, žene)
- Trka na 400 metara (muškarci, žene)
- Trka na 800 metara (muškarci, žene)
- Trka na 1500 metara (muškarci, žene)
- Trka na 5000 metara (muškarci, žene)
- Trka na 10000 metara (muškarci, žene)
- Maraton (muškarci, žene)
- Trka na 3000 metara s preprekama (muškarci, žene)
- Trka na 110 metara s preponama (muškarci)
- Trka na 400 metara s preponama (muškarci, žene)
- Skok uvis (muškarci, žene)
- Skok motkom (muškarci, žene)
- Skok udalj (muškarci, žene)
- Troskok (muškarci, žene)
- Bacanje kugle (muškarci, žene)
- Bacanje diska (muškarci, žene)
- Bacanje kladiva (muškarci, žene)
- Bacanje koplja (muškarci, žene)
- Desetoboj (muškarci)
- Brzo hodanje 20 kilometara (muškarci, žene)
- Štafeta 4x100 (muškarci, žene)
- Štafeta 4x400 (muškarci, žene)
- Trka na 100 metara s preponama (žene)
- Sedmoboj (žene)
- Mešovita štafeta 4x400
- Maratonska mešovita štafeta