Odbrana srpskih izvora

Nakon agresivne kampanje bošnjačkog dela stanovništva u Norveškoj i Švedskoj da spreči prikazivanje dokumentarnih filmova „Srebrenica: žrtvovani grad" i „Tragovi iz Sarajeva", norveških reditelja Ole Fliuma i Dejvida Hebdiča, danska televizija je odlučila da emituje oba kontroverzna dokumentarca.

U napadima na  reditelje filmova o ratnim događanjima u BiH prednjačili su Jasenko Selimović, naturalizovani državljanin Švedske bošnjačkog porekla koji je sada aktivan u švedskoj politici, i Sanjin Pejković, filmski kritičar.

Autorski tekst Ole Fliuma i Dejvida Hebdiča, objavljen na švedskom internet portalu Newsmill.net, odbacuje tvrdnje balkanskih cenzora o srpskoj zaveri. Reditelji ocenjuju da su poruke filmskog kritičara Sanjina Pejkovića upadljivo slične priči (švedskog) državnog sekretara Jasenka Selimovića (stranka FP) u listu Ekspresen, objavljenoj istoga dana.

„Obojica kao da vide neku srpsku genocidnu zaveru i islamofobiju u pozadini naših filmova. Kao da to nije bilo dovoljno, oni su sami sebe postavili na položaj merodavnih osoba za utvrđivanje 'istine o Srebrenici'. Za razliku od njih, mi imamo radoznaliji stav prema tom monumentalnom istorijskom događaju", navode Flium i Hebdič.

Reditelji ističu da su uložili mnogo vremena i truda tragajući za novim usmenim i pisanim primarnim izvorima, i da su pronašli poverljive i nepoznate podatke o mnogim aspektima građanskog rata u Bosni.

„Mnogi ugledni novinari su izgradili svoje karijere na bosanskom ratu. U velikoj meri, njihova jednostranost u izveštavanju, što se može razumeti u svetlu slobode štampe, nije bila naklonjena srpskoj strani. Čak i dugo nakon rata, mnogi Srbi ostali su sumnjičavi prema novinarima pa su zato odlučili da ćute. Tek posle mnogo godina i bezbroj šoljica kafe uspeli smo najzad da pronađemo zanimljive srpske izvore koji bi pristali da nam nešto kažu", pišu reditelji.

U slučaju saradnika srpskog porekla Flium i Hebdič kažu da je njihova uloga bila da otvore neka vrata u srpskim sredinama, da garantuju za njihov kredibilitet i da pomognu sa prevodom intervjua obavjaljenih na srpskom jeziku.

„Oni nikada nisu kročili u prostoriju gde se pravi montaža filma, nisu čitali scenario, niti su učestvovali u izboru snimaka ili bilo čega što se odnosi na sadržaj. Korišćenje srpskih izvora i pomagača deo je normalne novinarske prakse, i ništa drugo", ističu reditelji i dodaju da nijedan od njihovih izvora nije anoniman, kao i da je velika većina njih iz reda Bošnjaka.

„Naši filmovi ne umanjuju genocid, samo ga čine očiglednijim i strašnijim. Upravo zato što su bosanski lideri pali na ispitu baš kada se od njih najviše očekivalo", zaključuju Flium i Hebdič.

Inače, Ola Flium je dugi niz godina šef istraživačke grupe magazina NRK Brennpunkt. Radio je kao novinar u nekoliko zemalja kao što su Sudan, Južna Afrika, Rusija, SAD i, naravno, na Balkanu. Flium je napravio preko trideset dokumentaraca i napisao pet knjiga.

Britanac Dejvid Hebdič je radio u SAD, Sovjetskom Savezu, Kini, Bosni, Skandinaviji, Izraelu, Avganistanu, Pakistanu. Napisao je nekoliko dokumentovanih knjiga o krijumčarenju visoke tehnologije, organizovanom kriminalu, terorizmu i vojnoj obaveštajnoj službi. Pisao je i za britanske novine The Independent, The Guardian, Mail on Sunday, i napravio nekoliko tv emisija i dokumentaraca, uključujući BBC, Jorkšir Televiziju i Kanal 4.