Premijera filma „Jasenovački zavet” u Jugoslovenskoj kinoteci - svedočenje o stradanju porodice Adler

Reč je o jasenovačkom zavetu jednog čoveka koji se zakleo svojoj baki da će svedočiti i širiti istinu o stradanju porodice Adler u logoru za istrebljenje u Jasenovcu, jednom od najozloglašenijih i najbrutalnijih logora od ukupno osam logora za istrebljenje u Drugom svetskom ratu.

Porodica Adler održala je jasenovački zavet kroz generacije, što je potvrdio ovaj dokumentarac. Celokupan program bio je posvećen probijanju istine o skrivenom Holokaustu, a prisustvovali su preživeli logoraši, istoričari, gimnazijalci i studenti, kao i druge brojne zvanice.

„Žrtve Jasenovca ne mogu same govoriti. Da mogu, tražile bi samo jedno: da ne budu zaboravljene. Danas ta odgovornost pripada nama. Mi smo njihov glas i ođek. Dokle god su imena stradalih u Jasenovcu, njihove priče i njihova patnja zapamćeni, pokušaj brisanja istine nije uspeo" – čulo se na otvaranju programa.

„O tome svedoči projekcija ovog dokumentarnog filma. Ostvarenje je urađeno u norveško-izraelsko-srpskoj koprodukciji. Trejler ovog filma prikazan je prvi put 10. jula, na Dan rođenja Nikole Tesle, na Univerzitetu za mir Ujedinjenih nacija, gde je povodom 80 godina osnivanja UN i pobede nad fašizmom nagrađen specijalnom gramatom prošle godine“, istakla je ambasadorka dr Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova.

O značaju događaja i dokumentarca govorio je prof. dr Gideon Grajf, glavni istraživač Instituta za Holokaust „Šem Olam”. On je naglasio da je ovo premijera u čast jasenovačkim mučenicima.

„Paradigma stradanja čitavih porodica je sudbina porodice Nikole Tesle koji je izgubio 92 člana porodice, od toga 14 u Jasenovcu, kao i porodice Teodora Hercla, osnivača modernog cionizma, čijih je 13 članova brutalno umoreno u Jasenovcu. Istorija Jasenovca čuva se ne samo u arhivama i spomenicima, već i u porodicama, u sećanjima prenetim kroz generacije. Jedna takva priča je priča porodice Adler. Njihova istorija odražava i literalno i simbolično značenje preživljavanja: preživljavanje ne samo kao nastavak života, već i kao posvećenost pamćenju i svedočenju.“

Među zatvorenicima koji su učestvovali u poslednjem bekstvu u aprilu 1945. bio je i Artur Adler, jevrejski zatvorenik. Kao i ostali zatvorenici koji su se priključili bekstvu, razumeo je da ostanak u logoru znači sigurnu smrt. Ali za mnoge koji su odlučili da pobegnu odluka nije bila samo pitanje sopstvenog spasavanja. Radilo se o tome da neko preživi.

Tako je 21. i 22. aprila 1945. više od hiljadu zatvorenika jurnulo na stražare i bodljikavu žicu, znajući da će većina biti ubijena. Samo je oko stotinu preživelo i njihova svest se upravljala prema tome da svet mora znati šta se dešavalo unutar Jasenovca.

Preživljavanje nije bio samo instinkt, već i čin svedočenja. Artur Adler se probio iz logora, ali je posle nekoliko dana podlegao ranama, o čemu svedoči i smrtovnica. Njegova ćerka, Josipa, kasnije poznata kao Šošana Adler, preživela je kao dete. Kao i mnogi potomci žrtava Jasenovca, odrasla je kao siroče, noseći sećanja na traumu i prošlost. Godinama je ćutanje bilo način preživljavanja. Emigrirala je u Izrael. Kroz spremnost da pamti i ispriča svoju priču, iskustvo Jasenovca postalo je deo istorijskog zapisa i deo žive porodične memorije. Zato što je govorila, sećanje je preživelo.

Njen unuk, Barak Adler, odrastao je sa tim nasleđem. Za njega, Jasenovac je mesto gde je njegov pradeda morao da se bori da preživi kako bi se istina ispričala. Pre svoje smrti, njegova baka ga je zamolila da obeća: da ode u Jasenovac i ispuni jasenovački zavet, da širi istinu o brutalnom nečoveštvu u Jasenovcu. I Barak je preveo knjigu „Jasenovac – Aušvic Balkana” na hebrejski. I, evo, sada je uložio sve svoje snage da se sačini ovaj dokumentarni film koji svedoči o stradanju njegove porodice, o skrivenom Holokaustu na Balkanu, genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima.

Barak Adler je ispunio to obećanje. Kao izraelski vojnik, a kasnije učesnik međunarodnih programa mira i obrazovanja, putovao je u Jasenovac da stoji na mestu gde je oblikovana istorija njegove porodice. Ta poseta nije bila samo lični čin sećanja. Bila je ispunjenje zakletve – nastavak odgovornosti koja je počela odlukom njegovog pradede da preživi – ispričao je, između ostalog, prof. dr Grajf. On je dodao da priča porodice Adler ilustruje dublje značenje preživljavanja. Artur Adler je preživeo da bi neko mogao da ispriča. Josipa je preživela da se sećanje ne izgubi. Barak preživljava da to sećanje prenese dalje. Način na koji sećanje opstaje nije samo kroz spomenike i istraživanja, već kroz generacije koje razumeju da je pamćenje odgovornost.

„Naziv filma odražava upravo ovaj proces. I zakletva naredne generacije je: „Prenosimo njihovu priču u budućnost. Dokle god taj lanac traje, glasovi Jasenovca i dalje se čuju.” Mi okupljeni sada ovde smo samo njihov glas. Ove godine navršava se deset godina od kada sam učestvovao u prvom hiringu u parlamentu Srbije o Jasenovcu u organizaciji Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Ministarstva spoljnih poslova ,“ zaključio je prof. dr Grajf.

Međunarodna ekspertska grupa istoričara koju predvodi prof. dr Grajf, GH7 – STOP REVIZIJI, osnovana je 2016. godine, pre deset godina.

REZULTATI GH7 GRUPE uz podršku Ministarstva spoljnih poslova, Odbora za dijasporu Narodne skupštine i Ministarstva prosvete, kao i Udruženja preživelih logoraša Jasenovca, udruženja dijaspore, arhiva Izraela, SAD, Norveške, Italije, Španije i brojnih institucija i udruženja:
1. Prvo slušanje o Jasenovcu u Narodnoj skupštini Srbije 2016. godine i prva izložba o Jasenovcu 2017. godine — prve takve nakon Drugog svetskog rata.

2. Najveća izložba u istoriji Ujedinjenih nacija „JASENOVAC – PRAVO NA SEĆANjE” 2018. godine — 7 tona artefakata i opreme. Delovi izložbe putovali su od Njujorka do Kraljeva, Kragujevca, Beograda, Jerusalima, Andrićgrada, uz domaćinstvo Emira Kusturice.

3. Trilogija prof. Grajfa od 2700 strana i potpisivanje Memoranduma o razumevanju 28. marta 2017. godine sa Ministarstvom prosvete i ministrom Mladenom Šarčevićem.

4. Dokumentarni film „Jasenovačka zakletva”.

5. Osnivanje prvog srpsko-jevrejskog akademskog centra u istoriji bilateralnih odnosa, na ONO Academic College 2019. godine u Jerusalimu — „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj”. Prva konferencija o Jasenovcu u Jerusalimu, delegacija od 51 člana 2019. godine.

6. Osnivanje Fondacije Blutvein u Norveškoj, na čelu sa Knutom Flovikom Toresenom, predsednikom .

7. Osnivanje Instituta Diana Budisavljević, čiji predsednik i osnivač Gojko Rončević Mraović