Srbi sa juga Francuske obeležili Dan primirja na srpskom vojničkom groblju pored Tulona

Srpsko vojničko groblje koje se nalazi u sklopu francusko-italijanskog pored Tulona u Francuskoj, u malom primorskom gradiću Sen Mandrije čuva posmrtne ostatke 22 srpska heroja iz Velikog rata.

11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu bio je jedan od povoda da se Srbi sa Juga Francuske, okupljeni oko udruženja „Beli anđeo“ i „ACUFSON“ sastanu na ovom svetom mestu, održe pomen i polože vence kako bi odali počast junacima koji su se žrtvovali za nas i na našu budućnost.

Tulon je bio nezaobilazno mesto srpskih ratnika koji su brodovima dolazili u Francusku kako bi se lečili. U ovom gradu se nalazio stacionar gde su neki od njih našli spasenje, dok se, nažalost, put za njih 22 završio na tom mestu. Sahranjeni su na litici kraj mora, na poluostrvu pored Tulona, u Sen Mandrijeu.

Ceremoniju je uveličao Zoran Kostić, jedan od potomaka ovih div junaka, koji je po drugi put došao na grob svog pradede Milojka Kostića, ovaj put sa ćerkom Ivanom Kostić:

„Ponosni smo na pradedu Milojka zato što je bio u Velikom ratu, zato što je prošao Albansku golgotu i što je učestvovao u proboju Solunskog fronta“, ističe Zoran.

Zoran je na svečanoj ceremoniji na groblju nosio trobojku, zajedno sa prošlogodišnjim domaćinom Dejanom Trajkovićem koji godinama unazad aktivno učestvuje u obeležavanju ovog datuma.

Da se srpska trobojka vijori na ovom mestu na ovaj značajni istorijski dan, zasluga je čika Ostoja Velemira, Srbina koji živi u ovom delu Francuske. On je 2000. godine otkrio ovo groblje i bio inicijator da i srpska zajednica iz ovog dela Francuske učestvuje u državnoj ceremoniji koju organizuje Francuska.

Pomen stradalim junacima je služio sveštenik SPC Igor Vujisić iz Nice, a ceremoniji je prisustvovao i srpski konzul u Francuskoj gospodin Filip Manžar.

Ceremonija je nastavljena zakuskom u svečanoj opštinskoj sali u ovom gradiću gde su se prisutnima obratili predsednik udruženja „Beli anđeo“ Čedomir Krasnić i potpredsednica Tanja Milosavljević koji su se osvrnuli na cilj ovakvih okupljanja i druženja, kao i na značaj srpsko-francuskog prijateljstva.

Za kraj ovog druženja, umetnica Sonja Vujičić je izvela nekoliko pesama među kojima su se u glasu među prisutnima pevale Tamo daleko, Kreće se lađa francuska, Veseli se srpski rode i mnoge druge.

Ovo je još jedan od primera da se naši ljudi u dijaspori ne odriču svog identiteta, istorije i tradicije. Razumevajući veličinu žrtve našeg naroda i cene kojom je plaćena sloboda, oni svedoče i pokazuju njihovu ljubav prema otadžbini.