Priča iz rasejanja: Srbi osvajaju Kanadu, 1. deo

Srbi su jedna od manjih, ali i jedna od najstarijih etničkih komponenti koji tvore kanadski multietnički mozaik. Kanadu su otkrili još pedesetih godina devetnastog veka - čak i pre nego što su se kanadski Oci konfederacije prvi put sastali 1864. godine u Čarltaunu, Princ Edvard Ostrvu, da započnu pregovore o ujedinjenju britanskih kolinija u jednu državu, koja se danas zove Kanada.

"Od tada do danas, Kanada se puni srpskim narodom i srpskim stručnjacima ubrzanim tempom. Ko god završi studije IT u srpskim zemljama seli se na rad u Toronto ili Vankuver. Kanada je privlačna i za naše pilote, inženjere, matematičare i sve druge stručnjake profila Nikole Tesle", rekao mi je dr Radoje Rajko Radojević, nacionalni radnik i pisac iz Toronta.

Radojević piše novu istoriju Srba u Kanadi, jer je kaže, poslednjih godina migracija naših ljudi toliko brojna da nije proebrojana, definisana, niti identifikovana. Mi smo stari narod Kanade i treba da to pokažemo Kanađanima.

"Postoji popularno verovanje da smo se doselili u ovaj kraj Severne Amerike u 15. veku. Naime, neki Srbi iz Dalmacije bili su u sastavu kolumbovih brodskih posada kad je on otkrio Novi svet 1492. godine, ali o tome ne postoje pouzdani pisani podaci. U spisku posade Cartier-Roberval - ekspedicije u Kanadi 1542-43, pominje se izvesni Giovanni Malogrudici iz Senja. Problem je što nema razjašnjenja da li je ovaj Malogrudić bio Srbin ili Hrvat, a po prezimenu bi mogao biti i jedno i drugo. Ako je bio Srbin, to bi ga učinilo prvim registrovanim Srbinom koji je kročio na tlo Kanade", objašnjava Radojević i pokazuje rukopis svoje knjige “Srbi u Kanadi”.

Kanadski list “Le Courrier du Canada” izvestio je 18. jula 1870. o dolasku barke “Sansego” u luku Kvebeka koji je isplovio iz Marseja i kojim je kapetan bio izvesni Mircovich. I ovde prezime Mirković bi moglo biti i kod Srbina i kod Hrvata. U svakom slučaju, budući da je bio mornar, grad Kvebek je za njega bio samo luka gde pristaje, bez ikakvih dokaza o njegovoj nameri da se tamo nastani.

I sam moj sagovornik je emigrant, iseljenik i kanadski doseljenik. Rođen je u Jugoslaviji 1945. godine. Završio je osnovnu školu u Crnoj Gori. Emigrirao sa porodicom u Kanadu 1957. Diplomirao je istoriju i englesku literaturu u na Tehnološkom institutu u Detoritu. Magistrirao je na ruskoj istoriji na Univerzitetu Vaterlo. Doktorske studije iz balkanske istorije završio na Londonskom univerzitetu 1974. Predavao je na Institutu za tehnologiju u Detroitu, St. Clair koledžu u Vindzoru i Hamver koledžu u Torontu. Radio od 1977. u vladinim institucijama za zapošljavanje i imigraciju u Kanadi. Penzionisan je kao menadžer Državne komisije za imigraciju. Bio je aktivista Kongresa srpskog ujedinjenja i predsednik Srpske nacionalne akademije. Živi u Torontu i Aranđelovcu.

U svojim istraživanjima kanadskih Srba otkrio je da je prvi doseljenik 1850. godine bio Špiro Obradović iz Boke Kotorske, koji je došao u Reku Kutenej, u Britanskoj Kolumbiji. Drugi Srbi su se pre 1860. godine doseljavali u Vankuveru je bilo najveći srpski talas migracija stigao je krajem 19. veka kada su otkrivena nalazišta zlata u Britanksoj Kolumbiji oko reke Frejzer.

"To je doba kada se zlatna groznica seli iz Kalifornije, gde su polja zlata već presušila, na sever. Među privim Srbima, ali i prvim srpskim biznesmenina, su Savo Miletić, poreklom iz Dalmacije, i Ilija Ćelović, rodom iz Boke Kotorske. Oni su i u San Francisku razvili poslove trgovinom alkoholnih pića. U Vankuveru su otvorili luksuzno opremljene salune, što im je omogućilo da steknu zavidno bogatstvo", tvrdi dr Radojević.

Prvi Srbin koji se nastanio u Torontu bio je Matija Herceg koji je došao iz Iriga 1903. U znak obeležavanja tog istorijskog datuma, Srbi u Torontu su 2022. sagradili spomenik posvećen svim generacijama Srba koji su sačuvali srpsko nasleđe i tradiciju u Kanadi.

Jedan od prvih Srba koji je posetio Nijagarine vodopade bio je niko drugi do Nikola Tesla. Došao je 19. jula 1896. kako bi pregledao novoizgrađeni projekat, prvu hidroelektranu na naizmeničnu struju. Elektrana je bila njegova zamisao, jer ju je Tesla dizajnirao za kompaniju “Vestinghaus elektri”. Kanadski Srbi su 2006. podigli Tesli spomenik u Viktoria parku pored vodopada. Već 1898. kanadski grad Hamilton je imao Teslinu električnu energiju, pa od 2016. godine jedna ulica sa izlazom na autoput ka Nijagari ponese ime Nikole Tesle.

Prema zapisima Bože Markovića ukupan broj Srba u Kanadi pred izbijanje Prvog srpskog rata bio je negde oko 2.000. U gradu Toronto, kao najvećoj srpskoj naseobini živelo je nekih 200 Srba. Kada je počeo Veliki rat naši ljudi su se dobrovoljno prijavili u kanadsku vojsku i pridružili srpskoj vojsci na Solunskom frontu.

Dana 22. avgusta 1914. godine, kanadski Parlament je doneo Zakon o ratnim merama, kojim je sve pojedince rođene u Austrougarskoj označio kao „neprijateljske strance“, čime je suspendovao njihove građanske slobode. To je dovelo do masovnih hapšenja, zatvaranja i interniranja. Srbi koji su rođeni u Habzburškom carstvu, što je bio slučaj većine Srba, našli su se u apsurdnoj situaciji: bili su Srbi i, iako se Srbija borila na strani saveznika, smatrani su „neprijateljskim strancima“ i bili su internirani u neke logore za “neprijateljske strance”. Oslobođeni su tek posle intervencije prof. Mihaila Pupina, srpskog počasnog konzula. Kada je Veliki rat završen, 1918, veliki broj Srba napustio je Kanadu i vratio se u novoformiranu državu, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca" opisuje ovu mučnu situaciju dr Rajko Radojević.

Radojević kaže da se novi talas srpskih useljenika dogodio između 1924. i 1929, kada su počele da dolaze cele porodice. Tridesetih godina Kominterna šalje dr Mirka Markovića sa zadatkom da se jugoslovenska levica u Kanadi, koja je narasla za vreme velike ekonomske depresije, razbije po etničkim linijama na Srbe, Hrvate i Slovence. Genocid sproveden od starne Hrvata protiv Srba za vreme Drugog svetstkog rata će prouzrokovati nepremostivi jaz između kanadskih Srba i Hrvata za sva vremena. Tako da su kanadski Srbi raščistili sa pojmom “jugoslovenstvo” ili “bratstvo i jedinstvo” mnogo pre nego što se to dogodilo u matici.

"Posle Drugog svetstkog rata, srpsko iseljavanje u Kanadu će se manifestvovati kroz tri talasa: posleratna politička emigracija, zatim ekonomska emigracija tokom 70-ih, i poslednji talas, 90-ih, Srbi prognani sa svojih vekovnih ognjišta tokom ratova vezanih za raspad Jugoslavije, a njima se pridružuju i visokoobrazovana tenološka elita iz Srbije, koja nije videla perspektivu u matici", tvrdi dr Radoje Rajko Radojević iz Toronta.

   (nastaviće se)