Беч: Изложба „Трагови бечких Срба“

Присутне је поздравила проф. Светлана Матић, захваливши се госпођи Јанковић што је омогућила да се изложба отвори у просторијама Магистрата. Истакла је да се српска заједница поноси чињеницом да први пут, једна Српкиња, већ пет година успешно води општину Маргаретен. Напоменула је да Срби треба више политички да се ангажују, како би могли да утичу на доношење одлука у градском и савезном парламенту. Матићева је нагласила и подршку друштву које пружа Амбасада Републике Србије у Бечу и Њ.Е. Марко Благојевић, у обележавању важних годишњица, као што је то био случај прошле године, када је свечано обележено 200 година од рођења Бранка Радичевића. Истакла је значај и потребу формирања српског културног центра у Бечу, имајући у виду да у Бечу, према неким проценама живи око двеста хиљада Срба и да се тим поводом, обраћала и надлежним институцијама у Београду.

Обраћајући се присутнима, Силвиа Јанковић је пожелела добродошлицу свима који су посетили Скупштину пете бечке општине. Истакла је своје српско порекло и да је дете гастарбајтера. С обзиром на то да је дуги низ година политички активна, подржава све активности српске заједнице, а посебно ангажовање Светлане Матић и АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, јер како је истакла, историја је битна да се знају наши корени и наше порекло, а о томе можемо сазнати из Светланиних књига.

„Наша деца су се родила овде, а ми Срби морамо да будемо део града и стуб бечког друштва“, закључила је председница Јанковић. У знак захвалности за подршку у раду друштва, проф. Светлана Матић јој је уручила захвалницу.

Говорећи о изложби и садржајима панела, проф. Матић је истакла да су Срби већ пет векова присутни на аустријском тлу и да су заједно са Аустријанцима стварали и градили, а везује их и заједнички културно-историјски живот. Истакла је да је Беч највећи српски град у расејању. С правом га називамо Вуков Беч, јер је реформатор српског језика живео и стварао пола века у алпској престоници. Истакла је значај и подршку коју му је у раду, коресподенцији и превођењу, пружала његова ћерка Мина. Са поносом је нагласила чињеницу да је друштво које је основала пре шест година, поставило спомен-плочу првој српској сликарки, на згради у Rasumowskygasse 22, у трећем бечком округу, поред бисте њеног оца. Нагласила је да подржава иницијативу да једна улица у Бечу понесе име Вука Караџића. Говорила је о првим српским штампаријама, познатим делима која су у њима штампана, попут Његошевог „Горског вијенца“, Вуковог „Српског рјечника“, „Песама“ Бранка Радичевића, Даничићеве „Борбе за српски језик и правопис“, Новине сербске, итд.

Напоменула је да је Паула Прерадовић, пореклом Српкиња, написала аустријску химну, а да је директор Бечке опере Богдан Рошчић, пореклом Београђанин. Оливера Миљковић је првакиња Бечке опере и тренутно живи у Бечу. Многи српски сликари су се школовали у Бечу, попут Уроша Предића, Паје Јовановића, који је изнедрио чак девет портрета Францу Јосефу. Говорила је да је Милош Обреновић поседовао три виле у Бечу и да је 1847. године организовао први српски Словенски бал, где се изводио Српски кадрил, кога је наручио од Јохана Штрауса Млађег, уз присуство три хиљаде званица.

Истакла је значај Бечког универзитета и конзерваторијума за наше многобројне музичке таленте, а посебно нагласила значај и допринос Милутина Миланковића, који се школовао, докторирао и предавао на Техничком факултету у Бечу.

„Оставили смо дубоке корене, а трагове остављамо и даље“, закључила је Матићева.

Др Вјера Рашковић Зец која је рецензент књиге „Трагови бечких Срба“ је истакла значај ове монографије, која је више од туристичког водича. Нагласила је да је за многа места и дестинације у Бечу сазнала, управо, читајући ову књигу. Проф. Светлана Матић је Вјери Рашковић уручила захвалницу за подршку у раду друштва.

Силвија Јанковић је изложбу прогласила отвореном, након чега је уследио коктел и разговор уз дружење, до касних вечерњих сати.

Овој културној манифестацији, присуствовали су, између осталих, Бојан Зрнић, генерал испред Мисије ОЕБС у Бечу, Маша Манић, вице конзул у Амбасади Републике Србије у Аустрији, Жељко Томић, новинар, преводилац Мира Варга, проф. Милица Лађевић, Наташа Пајковић, књижевница, Александар Станковић, председник Асоцијације српског фолклора, археолог Душан Рашковић, Слободан Цојић и други.

Следећа културна манифестација, а поводом обележавања 150 година од рођења Милеве Марић, биће одржана 22. маја 2025. године, у 19 сати, у истој сали Магистрата у петој бечкој Општини. Тада ће бити промовисана књига проф. Светлане Матић „Хероина живота-Милева Марић Ајнштајн“, у организацији Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић.“