Manastir Lešje
Manastir Lešje udaljen je desetak kolometara od Paraćina. Nedaleko je od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.
Lešje je zadužbina župana Vukoslava koji je na svom posedu podigao Bogorodičnu crkvu u periodu između 1355. i 1360. godine i poklonio je manastiru Hilandaru.
Zbog udaljenosti od Svete gore, ovaj metoh Hilandara, vremenom je zapušten pa su se ktitorovi potomci obratili caru Urošu da im manastir Lešje vrati u posed. O tome je odlučivao i sam knez Lazar. Posed je vraćen unuku prvog ktitora starcu Dionisiju, koji je bio iguman manastira 50 godina. Iguman Dionisije bio je brižan prema manastiru i velikoj manastirskoj obitelji pa ga je despot Đurađ Branković odredio kao člana poslanstva da od Sultana mole dozvolu za prenos moštiju Svetog apostola Jevanđeliste Luke iz Grčke u Srbiju. Taj događaj je opisan i svedoči da su mošti svetoga Luke na najsvečaniji način nošene kroz despotovinu i veruje se da su neko vreme ostale i u manastiru Lešje.
Kao i mnoge svetinje iz srednjeg veka i manastir Lešje je u požaru postradao i to do te mere zapusteo, da su mu posle Prvog svetskog rata teško pronađeni temelji.
Našao ih je deda Ivan Marković, koji se, kao zarobljenik u Prvom svetskom ratu, u zarobljeništvu zavetovao da će, ako se živ vrati kući, na tom mestu sagradi crkvicu.
Godine 1924. otkopani su temelji i sagrađena kamena crkvica na tri direka i pokrivena limom.
Prilikom poslednje obnove započete 2004. godine, mala crkvica je sasvim uklonjena i na srednjovekovnim temeljima sagrađen je veći hram kome je dodata i priprata.
Obnovljena je i Kula na starim temeljima koju meštani nazivaju Kula Pavla Orlovića - po imenu barjaktara Kneza Lazara.
Kula služi kao zvonik u kome se nalazi 10 zvona, od kojih je jedno izliveno u Srbiji, a devet zvona u ruskoj livnici Vera.
Manastir Lešje podseća na ruske svetinje. Ali kada u posetu manastiru dođu sveštenici iz Rusije, Rumunije ili Grčke - kažu da je graditeljski stil Lešja simbioza stilova svih pravoslavnih svetinja - ruskih, rumunskih, grčkih i srpskih.
U riznici manastira Lešje nalazi se jedna čestica Časnog Krsta Gospodnjeg, delić moštiju jednog od 40 sevastijanskih mučenika i epitrahilj Svetog Jovana Šangajskog. Prilikom osvećenja crkve u časnu trpezu ugrađen je i deo mošti kosovskog velikomučenika Svetog Kneza Lazara.
Bogosluženja u manastiru Lešje počela su na Veliki petak 2005. u obnovljenoj crkvi.
Ove godine, uoči Vaskrsa, u Lešju je jeleosvećenju prisustvovalo oko hiljadu vernika, kaže za Program za dijasporu RTS-a sestra Serafima, koja se, sa još desetak monahinja moli za sve nas.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар